Музеј звука

Мали ансамбли састављени од више виола да гамба, познати као „консорти виола" били су омиљени у 16. веку, посебно у елизабетанској Енглеској, а врхунац популарности достигли су у првим деценијама 17. века. Поред Павана, Гаљарди и Алеманди Ентонија Холборна, или Лакрима Џона Дауленда, вероватно најпопуларнијих збирки музике за консорт виола, бројни аутори су писали са овај састав, али су њихова дела често остајала сачувана само у рукописима. Орландо Гибонс је био један од аутора који су имали водећу улогу у овом жанру, иако је пре свега био познат као оргуљаш и композитор духовних вокалних дела. Он је чак неке од својих збирки попут мадригала из 1612. означио као „погодне за виоле и гласове", што је још један пример колико је ценио ансамбле виола, дајући им предност у односу на људски глас.

До данас је остало сачувано преко четрдесет композиција које је Гибонс компоновао за консорте виола и које су написане за различите комбинације - од дуа до секстета. Ова дела најчешће имају исте називе - Фантазије - мада постоје и четири плеса и три композиције насловљене Ин Номине. У питању су дела слична фантазијама која порекло воде из 16. века и која се заснивају на мелодијској линији у дугим нотним вредностима, налик на грегоријански кантус фирмус. На компакт-диску који ћете вечерас слушати, налазе се дела различитих расположења и текстура чиме је остварен богат и разноврсан програм дела за консорт виола.

Уредница Ивана Неимаревић