Пол Пресијадо: Барокни технопатријархат

Филозоф, кустос и трансродни активиста, Пол Пресијадо, у тексту „Барокни технопатријархат" разматра област репродукције (сексуалне, социјалне, културне) као најбитнију димензију савремене моћи, при чему се под моћи подразумева низ друштвених правила за присвајање, либерализовање и управљање начинима производње. Однос моћи према животу је оно што се најдрастичније мења, а то се не односи само на ограничени појам биомоћи, који је популарисао Фуко, већ на све њене модалитете - од чисте силе, насиља, моћи над смрћу, до способности да се декодирају, сачувају, реплицирају и модификују живе форме. Мењају се „вештине управљања собом", односи, институције, дискурси и технике који омогућују живом организму да буде човек или да се препозна као грађанин који може да се репродукује. Живот у најосновнијем смислу, онако како су га дефинисале различите области знања, јесте систем који може да се одржава и репродукује, а да би то могао да изведе, систем мора да претвори енергију (храну, сунчеву светлост, фосилна горива и тако даље) у топлоту. Сви политички режими регулишу колективне начине акумулације и дистрибуције енергије и репродукције живота. У случају онога што је историјски препознато као људска врста, еволуција репродуктивног биокода иде у корак са све бржим развојем семиотичких кодова, све убрзанијим токовима и мутацијама језика, знања и пракси које називамо култура. А еволуција културе (технологије, идеологије) онда се одражава на регулисање живота и утиче - и чини нејаснијим - средства којима моћ обавља свој основни задатак управљања и контролисања репродукције, пише Пресијадо.

Уредница емисије Тања Мијовић.