Савремена руска књижевност

Владимир Сорокин: Манарага

На Трећем програму, од понедељка, 22. до петка, 26. јануара, можете пратити одломак из романa Владимира Сорокина „Манарага” који ће у преводу Мирјане Грбић ускоро објавити издавачка кућа „Геопоетика”.

Какав је живот у свету без књига? У свету где оне преживљавају само у музејима или се користе као подлога за роштиљ на снобовским журкама...
Владимир Сорокин описује застрашујући свет будућности. Светски рат све мења. Књиге се више не објављују и опстају само у музејима. Нови тренд се шири међу богатим снобовима - book'n'grill, где се месо припрема на остацима папирних књига. Испоручује их заједница кувара који сами припремају храну. Међутим, група људи који живе у пећинама планине Манарага покушава да доведе снобовску фенси разоноду међу народ и у ресторане брзе хране.

Сорокин нуди неочекивани ток мисли о односу човечанства и штампане речи и наводи нас да књиге посматрамо на нови начин. „Његов роман се може читати као епитаф за штампане књиге, али и као слављене вечног живота..."


Владимир Сорокин, руски романсијер, приповедач, драматург и сценариста, рођен је 7. августа 1955. године у градићу Биково надомак Москве. Одложивши инжењерску диплому, бави се графиком, сликарством, концептуалном уметношћу (илустровао је више од педесет књига), под утицајем руског андерграунда осамдесетих. Сорокинов књижевни деби (поезија) повезује се са 1972. годином, после чега, мада интензивно пише, читаву деценију готово ништа не објављује. Године 1985. у париском часопису А-Ја објављује избор од шест прича и (у издању чувене куће „Синтаксис" Андреја Сињавског) роман Ред. Тек марта 1992. године овај роман објављује и руски часопис Уметност филма.

Аутор је следећих романа: Ред (1985), Норма (1994), Роман (1994), Тридесета Маринина љубав (1995), Срца четворице(1994), Плаво сало (1999), Пир (2000), Лед (2002), Броов пут (2004), 23.000 (2005), Дан опричника (2006, Геопоетика 2008), Шећерни Кремљ (2008, Геопоетика 2010), Мећава (2010). Објавио је и велики број збирки прича: Гозба (2000), Јутро једног снајперисте (2002), Москва (2002) итд. Написао је следеће драме: Земуница (1985), Руска бака (1988), Поверење(1989), Дисморфоманија (1990), Јубилеј (1993), Хоцхзеитреисе (1995), Шчи (1996), Достоевскy-Трип (1997), Пељмени(1997), Срећна Нова (1998). Потписује и веома запажене и награђиване филмске сценарије: Безумни Фриц (1994), Москва(2001), Конејка (2001), 4 (2004).

Добитник је награда „Народни Букер" и „Андреј Бели" - „за посебне заслуге у руској књижевности" (2001). Године 2005. уручена му је награда „Либерти". Дела Владимира Сорокина преведена су на енглески, француски, немачки, италијански, холандски, фински, шведски, пољски, српски, естонски, јапански, корејски и друге језике.

Чита Александар Божовић.
Уреднице Оливера Гаврић и Оливера Нушић.



Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво