Божићна музика протестантске цркве у 18. веку

Позни опус Георга Филипа Телемана одликује изражена еклектичност и неретко пародирање сопствених дела. Као управник музике протестантских цркава у Хамбургу, Телеман је стварао скоро до краја живота, а његова најуспелија богослужбена дела намењена Божићу потичу из периода када је био дубоко у осмој деценији живота. Његов Божићни ораторијум, познат и под насловом „Пастири код колевке у Витлејему", настао је 1759. године, када је Телеман имао 78 година. Написан је на либрето песника осећајног стила, Карла Вилхелма Рамлера, а у својој обради потцртао је пасторалне елементе присутне у Рамлеровом предлошку и обогатио га протестантским коралима. Ораторијум је организован у два дела, а посебно се издвајају хорске нумере којима се завршава први део и целокупни ораторијум, пасторална интродукција која претходи првом речитативу, арија баса из првог дела ораторијума у којој оркестрација илуструје помињање пасторалних инструмената у самом тексту, те арија тенора из другог дела писана као сичилијана.

Георг Гебел млађи рођен је 1709. године у Шлезији, а свој таленат за музику исказао је већ као дете, свирајући у аристократским домовима у Вроцлаву. Након што је стекао опште и музичко образовање у родној Шлезији, Гебел је компоновао музику за оближње католичке манастире и гостујуће италијанске оперске трупе. Био је црквени оргуљаш у Вроцлаву и дворски капелмајстор у Олесњици, те је био ангажован као композитор и чембалиста на двору саксонског министра, грофа Брила, у Варшави и Дрездену. Последње године своје каријере био је капелмајстор у Рудолштату, одакле и потиче већина његове протестантске богослужбене музике. Божићни ораторијум, познат и под насловом „Ускликни, небо", потиче из 1748. године.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић