Грамофонија – Албум Данијела Гуда

Данијел Гуд је након студија композиције и кларинета код Ота Луенинга и Хенрија Кауела, наставио усавршавање са Полин Оливерос и Кенетом Габуром, који су га усмерили ка идејама музике као постепеног процеса и теоријама минимализма. Гуд је касније, током каријере, остао привржен овим становиштима, додајући својим интересовањима и музику народа Оријента, као и проучавање феномена птичјег оглашавања. Након што је основан музички колеџ Ратгерс универзитета у Њу Џерсију, Гуд је пристао да у овој институцији формира електронски студио у којем је, због недостатка опреме и отпора средине, било могуће реализовати само остварења за траку. И поред тога, ентузијастични аутор је успео да афирмише овај колеџ као значајан центар за проучавање и стварање звучних скулптура.

Прва композиција коју ћемо репродуковати под називом Дрозд са планине Данекајн за бас блок-флауту соло, настала је на основу теренских записа које је аутор начинио на острву Кејп Бретон у Новој Шкотској, снимајући певање ретке птице - дрозда пустињака. Грло ове птице је због своје физиономије веома деликатан резонатор који само благом променом мишићне конфигурације алтерује читав аликвотни спектар гласа, те при успореној репродукцији снимка делује као да је пев сачињен од брзих арпеђираних акорада. Аутор је на основу транскрипције снимака сачинио партитуру, чије је извођење забележено на концерту 1979. године са два микрофона од којих је један снимао солисту, а други простор. Од тих записа, композитор је у миксу намерно истакао илузију кретања звука са лева на десно које се постепено одвија током целог дела. Изводи Пит Роуз.

Композиција Бертоиа у Јамасакијевој згради у Принстону настала је на основу снимака звукова начињених у фоајеу Школе међународних односа у кампусу на Принстону који је дизајнирао архитекта Минору Јамасаки. Централни објект у овом холу је била метална скулптура америчког вајара Херија Бертоије на којој је Данијел Гуд са својим студентом Питером Блејком производио континуиране звукове у трајању од око пола сата, које је забележио на преносном снимачу Сони 770. Иако су снимци забележени 1971. године, коначни облик композицији аутор је дао тек девет година касније.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић