Николај Римски-Корсаков: Бајка о цару Салтану

"Бајка о цару Салтану" написана је на изузетно успели либрето Владимира Бељског на основу истоимене бајке у стиховима Александра Пушкина. Поседује пролог и четири чина, а премијерно је изведено у Солодовниковом позоришту (приватној руској опери Саве Мамонтова) 3. новембра 1900. године.

Владимир Стасов је сугерисао Римском-Корсакову да ову оперу напише као свој допринос прослави стогодишњице рођења Александра Пушкина која је обележавана 1899. године. Иако се наизглед вратио жанру опере-бајке који је неговао у свом ранијем оперском стваралаштву, ипак са Царом Салтаном, композитор прави формални помак у овом домену свог израза. Наиме, пре сваког чина постоји увод за наратора, односно оркестарски интерлудијум, којем претходи мали фанфарни мотив, на начин праве фолклорне "приче-скаске". Тај фанфарни мотив се само једном отпева - на самом крају опере када се сви ликови обраћају гледаоцима са поруком "ово је била цела бајка, немамо ништа више да вам испричамо". Велики дар Римског-Корсакова за музичку илустрацију доживео је свој врхунац у "Бајци о Цару Салтану" - где користи све могућности великог оркестра, обогаћеног разноликим удараљкама, иако притом увек задржава прозрачну и рафинирану атмосферу.

Сам заплет бајке обилује репетитивним, чак и ритуализованим ситуацијама. Тако се сусрећемо са три сестре, три жеље, три чуда и три убода пчеле, а композитор оперску формалну структуру развија око ових задатих елемената, који се третирају попут строфа у структури песме. Ово дело стога не поседује никакве реалистичне елементе. Сви ликови, осим љубавног пара и јунакове мајке Милитрисе, су комичне карикатуре, а музика се такође ослања на забавне, лакше и комичне аспекте руског фолклора адаптирајући дечије песме, успаванке, градске уличне песме и друге жанрове вашарске музике. Све ово је на одређени начин припремило терен за Петрушку, балет најпознатијег ученика Римског-Корсакова, Игора Стравинског.

Уредница Ксенија Стевановић