Трибине

Изазови и пeрспективе 21. века за идентитет и достојанство личности – Игор Милинковић

У емисији ТРИБИНЕ четвртком можете слушати снимке са округлих столова које током ове јесени организује Институт друштвених наука из Београда поводом обележавања 60 година од свог оснивања. У седмој емисији овог циклуса са округлог стола „Изазови и пeрспективе 21. века за идентитет и достојанство личности” можете пратити излагање Игора Милинковића „Достојанство, аутентичност и нове медицинске технологије: Роналд Дворкин и биотехнолошки изазови 21. века”.

Појам људског достојанства појављује се у раним радовима Роналда Дворкина - већ у својој првој књизи Схватање права озбиљно, он наглашава везу између људских права и „неодређене, али снажне идеје људског достојанства", која подразумева да постоје начини поступања према другој особи „који нису у складу са њеним признањем као пуноправног члана људске заједнице, тако да је такво поступање дубоко неправедно". У спису Неправедност живота, посвећеном проблему моралне оправданости абортуса и еутаназије, Дворкин достојанство дефинише као морално право (и одговорност) појединца да самостално одлучује о фундаменталним питањима о смислу и вредности сопственог живота. Појму људског достојанства припада централно место у делу Правда за јежеве, где Дворкин „трага за етичким, не моралним, стандардом који би руководио нашим тумачењем моралних концепата". Тај етички стандард Дворкин налази у вредности људског достојанства, чију садржину чине два принципа: принцип самопоштовања (који захтева да појединац властити живот схвата озбиљно и да значајним сматра питање да ли ће он да се изроди у успешну перформансу) и принцип аутентичности (који подразумева да сваки појединац има посебну, личну одговорност да идентификује оно што његов живот чини успешним и да такав живот оствари кроз кохерентну причу или стил који одобрава).

Овакве Дворкинове ставове, Игор Милинковић поставља пред изазове биотехнолошког развоја. Да ли идеал аутентичног живота може бити реализован уколико су његове детерминанте унапред одређене? Употреби ли се метафора о „животу као роману", да ли се живот појединца може сматрати аутентичним ако су унапред дефинисани жанр и главни лик приче? Да ли принцип аутентичности, дефинисан у Правди за јежеве, подржава Дворкинове закључке о оправданости примене појединих медицинских технологија? Да ли је, примера ради, избор карактеристика детета од стране родитеља, или доношење одлуке о њиховом унапређивању, спојив са концептом људског достојанства или представља нарушавање аутентичности дететове егзистенције? Да ли реализација критичких интереса појединца мoже бити остварена уколико су они, у значајној мери, дефинисани од стране другог, можда и пре него што је животни наратив уопште и започео?

Следећег четвртка, 14. децембра, наставићемо емитовање звучних записа са овог округлог стола.
Уредница циклуса Тања Мијовић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво