четвртак, 23. нов 2017, 20:00
Матијас Георг Мон и Бечка школа
У четвртој, последњој емисији циклуса који приређујемо поводом 300 година од рођења аустријског композитора Матијаса Георга Мона, слушаћете дела овог аутора, Јохана Адолфа Хасеа и Георга Кристофа Вагензајла
У периоду од 1760. до 1774. године у Бечу је живео и стварао један од најцењенијих композитора 18. века - Јохан Адолф Хасе. Радећи под патронатом хабзбуршке царске породице и компонујући углавном опере и ораторијуме, по правилу у сарадњи са Пјетром Метастазијем, Хасе се у одређеној мери дистанцирао од локалне школе бечких аутора који су превасходно трасирали нови музички израз у инструменталним жанровима. Ипак, поједина концертанта остварења овог композитора показују сродност са остварењима прве генерације бечке школе, којој припада и Матијас Георг Мон. Реч је о четвороставачним концертима, конципираним по угледу на сонату да кјеза, који започињу лаганим ставом, а на месту другог става неретко имају фугу. Емитоваћемо Концерт за виолончело у Де-дуру Јохана Адолфа Хасеа.
Заједно са Георгом Кристофом Вагензајлом, Мон је средином 18. века важио за водећег представника бечке школе, а ова генерација је у историји музике одиграла значајну улогу у трансформацији жанрова инструменталне музике сличну улози манхајмске школе, предвођене Јоханом Штамицем. Монови концерти за клавијатурне инструменте били су први у Бечу у којима су се исказали елементи галантног стила у конципирању тематског материјала. Поред тога, Мон је задржао и основе риторнело форме, као и елементе токате, фуге и канона у обликовању појединих ставова, стварајући на тај начин својеврсни хибридни концертантни стил. Посебно је занимљив и богат хармонски језик солистичких одсека, као и инвентивна комуникација солистичке деонице и оркестра, која по фактури неретко евоцира камерне жанрове. Емитоваћемо Концерт за чембало у ге-молу Матијаса Георга Мона.
Као и у случају Моновог концертантног опуса, Вагензајлов Концерт за клавир и виолину у А-дуру сведочи о трансформацијама кроз које је пролазио овај жанр: док идиом првог става јасно припада галантном стилу, завршни менует и даље асоцира на стил барокних свита. Солистичке деонице одликују високи виртуозни захтеви, као и Вагензајлов препознатљив рукопис у деоници клавира, засићен триолама и синкопама.
Аутор Срђан Атанасовски
Заједно са Георгом Кристофом Вагензајлом, Мон је средином 18. века важио за водећег представника бечке школе, а ова генерација је у историји музике одиграла значајну улогу у трансформацији жанрова инструменталне музике сличну улози манхајмске школе, предвођене Јоханом Штамицем. Монови концерти за клавијатурне инструменте били су први у Бечу у којима су се исказали елементи галантног стила у конципирању тематског материјала. Поред тога, Мон је задржао и основе риторнело форме, као и елементе токате, фуге и канона у обликовању појединих ставова, стварајући на тај начин својеврсни хибридни концертантни стил. Посебно је занимљив и богат хармонски језик солистичких одсека, као и инвентивна комуникација солистичке деонице и оркестра, која по фактури неретко евоцира камерне жанрове. Емитоваћемо Концерт за чембало у ге-молу Матијаса Георга Мона.
Као и у случају Моновог концертантног опуса, Вагензајлов Концерт за клавир и виолину у А-дуру сведочи о трансформацијама кроз које је пролазио овај жанр: док идиом првог става јасно припада галантном стилу, завршни менует и даље асоцира на стил барокних свита. Солистичке деонице одликују високи виртуозни захтеви, као и Вагензајлов препознатљив рукопис у деоници клавира, засићен триолама и синкопама.
Аутор Срђан Атанасовски
Коментари