Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Комад Четири брата је прво сценски уобличено дело Радована Тишме, иначе аутора девет драма. Од самог почетка представе наслућује се тензија у односима четворице браће који су се окупили на сахрани оца, а писац вешто и минуциозно дефинише сваког од њих: један од њих напорним радом чува имање упркос свим тешкоћама које подразумева сеоски рад; други је, бежећи од тешких послова, отишао у град, где се оженио и успешно гради професорску каријеру; трећи је, премда оставши у родном месту, подигао кућу на другом крају села где живи с женом и децом; четврти је, као и онај први, остао у родитељској кући, но због свог здравственог стања није у стању да помогне брату, наиме, ометен је у развоју. Суштина Тишмине драме је, дакле, у указивању на истину да начин живота у савременом друштву растаче фамилију, доводи до алијенације и претвара нас у жртве процеса дехуманизације која је, између осталог, условљена одсуством комуницирања. Једино ће разговор - ма колико у почетку могао бити непријатан - омогућити браћи да један другог изнова погледају у очи, да један другом кажу оно што уистину мисле и осећају, да један од другог чују и оно што не желе да признају сами себи, те да један пред другим отворе своје душе, коментарише Александaр Милосављевић. Као врстaн редитељ Драган Јаковљевић успева да у дијалозима у којима се понављају иста питања и добијају исти одговори пронађе замајац унутрашње динамике којом на микроплану гради драмску тензију и ствара неопходна узбуђења. На тај начин он ствара структуру цикличног понављања истих тема које генеришу све жешћи вртлог у којем се непрестано врте главни актери. Уз помоћ децентних и тачних костима Јелене Јањатовић и музике Драгослава Танасковића која је лирски бојила атмосферу, представа Четири брата је ваљан улог Књажевско-српског театра на почетку ове позоришне сезоне, оцењује Милосављевић.

Уредница циклуса Тања Мијовић.