Музеј звука – Зилберманове оргуље

У овој позноготичкој цркви из XV века налазе се импозантне Зилберманове оргуље - први велики инструмент овог градитеља направљен 1714. године. Готфрид Зилберман је рођен у околини Фрајберга, а почетком 18. века, заједно са својим братом отишао је у Алзас, где се упознао са франко-алзашком школом градитељства оргуља. Након повратка у Саксонију 1710, иако је имао само 28 година, добио је поруџбину да направи велики инструмент у Катедрали у Фрајбергу, које су наишле на изузетно добар пријем. Уследиле су бројне поруџбине широм ове немачке покрајине, те је данас остало сачувано преко 30 оригиналних барокних оргуља Готфрида Зибелрмана само у Саксонији, укључујући и инструмент у Католичкој цркви у Дрездену.

Дизајн оргуља у Катедрали у Фрајбергу настао је у сарадњи са оргуљашем Елијасом Линднером, учеником Јохана Кунауа , а инструмент је поседовао 3 мануала и педал са 44 регистара. Изглед оргуљишта, односно кутије инструмента је такође настао под Линднеровим утицајем, а Зилберман ће га касније користити и у својим каснијим поруџбинама. Овај инструмент је био веома цењен због свог лепог звука и техничке перфекције, те се Зилберманова репутација брзо ширила, чак толико да је градитељ затражио од Фредерика И, краља Пољске и саксонског Војводе, да му додели званичну титулу „дворског и државног градитеља оргуља".

Зилберманове оргуље су биле познате по веома лепом звуку горњих регистара, као и „тромбона" који су пружали основу бас регистра, који је Бах, на пример, сматрао веома важним. Бројни оргуљаши су истицали такозвани „Зилберкланг" односно „сребрнкасти звук" Зилберманових оргуља, а зна се да је и Моцарт рекао да су ови инструменти „величанствени без премца".

Уредница емисије: Ивана Неимаревић