Џон Берџер (са Аном Босток): Мајаковски: његов језик и његова смрт

Покушавајући да разуме случај Мајаковски, Џон Берџер анализира како живот и смрт славног руског књижевника, тако и његов однос према језику и земљи у којој живео. „Када здрав човек почини самоубиство, то се, напокон, деси јер га нико није разумео. После његове смрти, то неразумевање се често наставља зато што живи инсистирају на тумачењу и коришћењу његове животне приче онако како њима одговара. Тако, уосталом, крајња побуна против неразумевања остаје несаслушана. Уколико желимо да разумемо значење случаја Мајаковски - а његов пример представља суштину сваког размишљања о вези између револуционарних политика и поезије - морамо да се потрудимо око тог значења. То је значење које је своје оличење нашло у његовој поезији и његовој животној судбини, као и у његовој смрти. Почнимо од једноставне чињенице. Изван Русије, Мајаковски је познатији као романтична легенда и политички ангажовна личност, него као песник. То је због тога што се до данас његова поезија показала веома тешком за превођење. Тај проблем је у читаоцима утврдио стару полу-истину која каже да је велика поезија непреводива. И стога прича о животу Мајаковског - његова авангардна футуристичка младост, његова оданост револуцији из 1917, његова потпуна самоидентификација са Совјетским државним песником, његова десетогодишња улога као песничког говорника и агитатора, његов наизглед изненадни очај и самоубиство у тридесет шестој години - све то постаје апстрактно зато што нам срж његове поезије, која је, у случају Мајаковског, била срж његовог живота, измиче", пише Џон Берџер.

Текст је први пут објављен 1985. године у збирци есеја The White Bird, odnosno The Sense of Sight (како гласи њен амерички наслов).

Превела с енглеског Ивана Максић.

Уредница емисија Тања Мијовић.