Мајстори барока

Овај француски композитор и инструменталиста рођен је 1676. године у музичкој породици која је деценијама уназад радила у служби Луја XIV. Претпоставља се да је основно музичко образовање добио од свог оца, виолинисте и чембалисте Доминика Клерамбоа, а усавршавао се потом код оргуљаша Андреа Резона и Жан-Батиста Мороа, са којим је учио композицију и певање. Веома кратко радио је као оргуљаш у августинском манастиру у Паризу, али је, као и остали чланови његови породице, наставио да служи краљевској породици. На почетку је радио као надзорник концерата које је за Луја XIV приређивала маркиза де Ментнон, да би средином друге деценије 18. века добио место оргуљаша у краљевској кући и женској школи Сен Сир, у близини Версаја, где је заменио Гијом-Габријела Нивера. Међутим, након неколико година, Клерамбо је напустио ову позицију у корист свог сина, али је наставио да одржава везе са овом установом и почео је да ради у манастиру Светог Јакова.

Овај француски мајстор био је пре свега изузетно популаран као композитор кантата, у којима је остварио синтезу италијанских и француских утицаја. Написао је пет збирки ових композиција између 1710. и 1726. године, као и пет засебних кантата.

Представићемо и инструменталне композиције Луј-Николе Клерамбоа: две сонате за две виолине, виолу да гамба и басо континуо као и Свиту за чембало. Претпоставља се да су поменуте сонате настале почетком 18. века, у периоду када је сонатна форма била веома заступљена у Француској. Технички захтеви ових дела су прилично конзервативни у поређењу са сличним италијанским композицијама из тог периода, па чак и са оним из нове француске школе виолине. Сонатни стил подсећа на стил Арканђела Корелија, и то пре свега због непрекидних пасажа и разрађених бас линија у брзим ставовима.

Аутор емисије Јелена Дамјановић