Музика XX века

Штокхаузен је можда и најважнији немачки композитор своје генерације и један од најутицајнијих стваралаца европске послератне авангарде. Неуморни иноватор, који је истовремено био активан и као педагог, редефинисао је појмове серијалне композиције и био је пионир електронске музике. Његове композиције и пројекти су увек пленили својом амбициозношћу и имагинацијом. Рођен је 1928. године у Келну. Након почетних часова у оквиру нове музичке школе у Дармштату, композицију је студирао на Конзерваторијуму у Паризу код Оливијеа Месијана, где је упознао и Пјера Булеза и Пјера Шефера. Током педесетих година прошлог позиционирао се као авангардни стваралац у пољу електронске музике и осмишљавања и развијања интегралног серијализма. Пратио је рад Мауриција Кагела, Ђерђа Лигетија и Џона Кејџа, а убрзо је преузео и управљање музичким курсевима у Дармштату где је био ментор композиторима као што су Корнелијус Кардју и Ла Монте Јанг. Умро је 5. децембра 2007. године.

Дело Зодијак настало је 1974-1975. године и спада у ред његових најпопуларнијих. Састоји се из дванаест мелодијских формула које представљају по један зодијачки знак. Дело је описивано и као „мелодијска наива", али се пре свега због изузетне мелодијске једноставности сматра једним од претходника покрета нове немачке једноставности. Занимљиво је напоменути да је Штокхаузен у Сиријусу, свом првом важнијем делу за синтисајзер - и то EMS Synthi 100 који поседује и Електронски студио Радио Београда - искористио четири мелодијске формуле из циклуса Зодијак.

Зодијак је испрва написан за музичке кутије, као део позоришног комада за ударачки секстет назван Музика у стомаку. Касније ових дванаест мелодијских формула су издате као засебно дело које се може свирати на било којем инструменту или инструменталној комбинацији. Одлуком комисије за уметност и културу града Келна, од 2009. године, сваког поднева, 48 звона на Градској кући у овом граду, интонирају мелодијску формулу актуелног зодијачког знака у част композитора.

Уредница Ксенија Стевановић