Нова дискографија

Представљамо компакт-диск ансамбла Ил Ђардино Армонико под управом Ђованија Антонинија на којем се налазе дела Јозефа Хајдна и Доменика Чимарозе.

Један од водећих ансамбала за историјски информисано извођење је 2014. године започео свој амбициозни пројекат под називом „Хајдн 2032" са идејом да до 300. годишњице рођења објави свих 107 симфонија овог аутора. Оно што овај пројекат издваја у односу на сличне подухвате јесте сама концепција појединачних издања, на којима нису хронолошким редом интерпретиране Хајднове симфоније, већ су дискови тематски осмишљавани. Осим тога, на сваком издању чланови ансамбла Ил Ђардино Армонико изводе и по једно дело неког Хајдновог савременика, како би пружили контекст у којем су се дата дела појавила.

Недавно је у издању дискографске куће Алфа објављен четврти компакт диск из ове серије, под називом Il Distratto (Пометени човек) - према симфонији сачињеној од оркестарске музике коју је Хајдн написао за истоимену пантомиму изведену у Естерхази. Уз ово дело, на албуму се налазе још две Хајднове симфоније из (и након) Sturm und Drang периода - Симфонија број 70 у Де дуру и број 12 у Е дуру - које је овај ансамбл „упарио" са Чимарозином буфо интермецом под називом Il maestro di cappella. Посматрајући овакав програм, препознаје се да је заједнички именитељ ових дела била сцена - буфо опера и смисао за хумор, по којем је Хајдн био добро познат. У симфонији Il Distratto, чија је пуна ознака Симфонија број 60 у Це-дуру, налази се чувена ситуација у којој завршни, шести став започиње енергичним акордима који се изненада прекидају, како би се ток наставио дисонантним звуцима налик штимовању оркестра, што би требало да укаже на „пометеност" чланова ансамбла, пре него што се консолидују и наставе извођење. Симфонија број 12 прожета је духом буфо опере, укључујући и готово дословни цитат Серпинине арије из Служавке господарице, док је веза Симфоније број 70 са светом опере и сцене нешто проблематичнија - наиме Антонини наводи да је требало да узлазни тонови фугираног финала представљају симбол подизања нове опере у Естерхази, будући да је симфонија премијерно изведена приликом свечаног полагања камена темељца овов здања.

У свет класичне буфо-опере враћа нас Чимарозна кратка комедија о диригенту којем главобоље задаје његов непослушни оркестар, а у којој наступа одлични Рикардо Новаро, успешно дочаравајући лик уштогљеног капелмајстора.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић



број коментара 0 пошаљи коментар