Летњe оперскe позорницe

Франческo Кавали: Ерисмена

Пратићете снимак опере „Ерисмена” Франческа Кавалија забележен на представи одржаној 12. јула ове године у театру Jeux de Paumes на фестивалу у Екс ен Провансу.

Главне улоге тумаче сопран Франческа Аспромонте као Ерисмена, контратенор Карло Вистоли као Идраспе, сопран Сузана Харел као Алдимира, контратенор Јакуб Јозеф Орлински као Оримено, бас Александар Миминошвили као Ериманте, мецосопран Леа Деандр као Флерида, баритон Андреа Бонсињоре као Арђипо, тенор Стјуарт Џексон као Алчеста, баритон Џонатан Абернати као Диарте, контратенор Тај Оуни као Клерио. Ансамблом Капела Медитеранеа диригује Леонардо Гарсија Аларкон.

Ерисмена је написана за сезону 1655-1656. за позориште Театро Сан Аполинаре у Венецији. По свему судећи био је то велики успех, што пре свега закључујемо из бројних реприза и извођења у другим градовима у наредних 20 година. Партитура је адаптирана, а либрето је штампан код сваке репризе, тако да постоје бројни извори за ово дело и чак два издања саме партитуре у италијанским архивима. Такође, постоји и трећа партитура, као и превод на енглески поводом извођења у Лондону 1674. године, чиме се Ерисмена уписује као прва права опера представљена у Великој Британији.

Сам Леонардо Гарсија Аларкон је извођење на фестивалу у Екс Ен Провансу базирао на оригиналној верзији из 1655. године. Ова Кавалијева опера је богата како аријама, тако и трагикомичним ситуацијама. У том смислу представља еволуцију венецијанске опере друге половине XVII века, која је тежила људскијим и романтичнијим причама, у односу на митолошке сижее претходних деценија. У Ерисмени је приметно да нема ни једног божанства, нити лика из античке митологије, већ да се заплет одвија око краљева, принцеза, војника, као и сталних скривања и замене идентитета. Саму музику карактерише велики број врло квалитетних солистичких арија, док су ансамбли нешто ређи. Либрето је написао песник из Мурана, Аурелио Аурели, који је тада био на почетку каријере, а занимљиво је да опера има релативно мали број ликова за венецијанску оперу, као што и не поседује хор. Венецијанска и италијанска публика су изузетно волеле овакав тип витешких мелодрама, о чему сведоче и још две Кавалијеве опере из овог периода - Еритреја и Статира.

Уредница Ксенија стевановић

број коментара 0 пошаљи коментар