Џон Берџер: Природа масовних демонстрација

Анализирајући различите аспекте радничких демонстрација у улици Корзо Венеција 6. маја 1898. године, када је убијено око 100 и рањено 450 демонстраната, уз случајну погибију једног полицајца, Џон Берџер је дошао до одређених општих закључака о природи масовних демонстрација:

• Масовне демострације треба разликовати од немира или револуционарних побуна, премда, под одређеним (данас ретким) околностима, оне могу да прерасту у њих; велики број углавном ненаоружаних људи се окупља на видном и већ најављеном јавном месту; демонстрације служе да разоткрију снагу јавног мњења или расположења, оне се обраћају демократској свести државе; уколико су државни органи отворени за демократски утицај, демонстрације тешко да ће бити нужне, а уколико то није случај, онда тешко да ће на њих утицати било какво отворено показивање силе; демонстрације су се дешавале пре него што су демократски принципи чак и номинално признати; стварна улога демонстрација није да убеди постојећу државну власт у било шта значајно - такав циљ био би само подесна рационализација; масовне демонстрације јесу пробе за револуцију, и то не стратешке, нити чак тактичке, већ пробе револуционарне свести; демонстрација, ма колико спонтана била, јесте произведен догађај који се произвољно издваја од уобичајеног живота; државне власти често лажу о броју учесника на демонстрацијама, међутим, та лаж није битна; бројност је важна у директном искуству оних који узимају учешће у демонстрацијама или који деле позитивна осећања са учесницима; коначно, револуционарна свест се увежбава на још један начин - демонстранти се представљају као мете за такозване силе закона и реда и што су већа мета, то се осећају јачим.

Текст је први пут објављен 1968. године у 34. броју часописа International Socialism.

Превела с енглеског Ивана Максић.

Емисију приредили Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.