Са београдских сцена

Снимак са концерта ансамбла Камерна банда, забележен 30. јануара 2017. године у Галерији АртГет у Београду. Том приликом изведена су дела домаћих аутора.

Ансамбл Камерна банда основан је 2011. године у Крагујевцу. У називу је архаични термин ’банда’ као ехо некадашњег ансамбла из истог града Књажевско-српска банда кнеза Милоша Обреновића, која је 1831. године под вођством Јосифа Шлезингера означила почетак модерне музичке и грађанске културе у Србији. Овај савремени ансамбл наступа у саставу: Марина Трајковић – сопран, Анђела Братић – флаута, Љиљана Ранковић – виолина и Сања Вукосављевић Миленић – клавир. Како за овакав неспецифичан састав не постоји обимна литература, ансамбл се репертоарски везује за дела савремених српских композитора.

У вечерашњој емисији слушаћете: Медиал 2 Владимира Тошића, Исечак међувремена 2 Милане Стојадиновић-Милић, композицију Можда спава Рајка Максимовића, Imaginary vocalism Светозара Саше Ковачевића, а потом и остварење Косовска елегија Стевана Дивјаковића, Јецај Светлане Вучковић и Пролеће Светислава Божића. Јецај је настао 2014. године, а одраз је, како Светлана Вучковић каже, њеног емоционалног доживљаја спољашњег света. Третман људског гласа је нестандардан - захтева пренаглашену емоцију бола и технички је изузетно захтеван. На крају емисије чућете циклус песама под називом Песме завичаја Димитрија Големовића. Своје музичко стваралаштво аутор је прожео традиционалном музиком, а инспирација му је била пре свега његов теренски рад као етномузиколога. Циклус је написан 1995. године, а ставови су: Нит ја спавам; Оро се вије; Нишну се звезда и Ова кућа богата.

Уредница емисије Марија Вуковић



Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво