Грамофонија

Међу многобројним Рихтеровим тонским записима, посебно место заузимају они начињени током шесте деценије 20. века, када је започела експанзија концертних активности овог уметника и ван Совјетског Савеза. Наиме, након добијања Стаљинове награде 1950. године, Рихтер је одржао турнеје у Кини и источној Европи, а убрзо затим плоче са његовим снимцима почињу да се продају у великим тиражима и ван домовине. Иако су у овом периоду највише пажње привлачили његови солистички наступи, значајно је истаћи да се у другом плану одвијало веома посвећено проучавање концертантног жанра, које је на послетку резултирало и Рихтеровим ретким наступом за диригентским пултом приликом извођења концерта за виолончело Сергеја Прокофјева са Мстиславом Ростроповичем. Имајући то у виду, његова рана тумачења композиција овог жанра привлаче посебну пажњу дискографа, с обзиром на то да их одликује изузетни ентузијазам и полет у интерпретацији, који поред свих каснијих Рихтерових достигнућа, није више био присутан на плочама. То је вероватно разлог због којег су снимци првих клавирских концерата Рахмањинова и Прокофјева, забележени 1955. и 1952. године, били објављивани више десетина пута, како појединачно, тако и у оквиру серија и комплета. Иако су настали у различитим околностима и са незанемарљивом временском дистанцом имајући у виду тадашњи интензитет Рихтерових активности, ови записи су најчешће објављивани у пару због веома сличних извођачких и сниматељских концепција, те се због врхунског баланса и природности темброва и данас сматрају ремек-делима музичке продукције ране аналогне ере.

Аутор емисије Милан Милојковић
Уредница емисија Сања Куњадић