Имагинарни пејзажи

Нумере на овом остварењу снимљене су између 2013. и 2015. године у окну Бранел тунела који се простире испод Темзе у Лондону. Овај 150-годишњи тунел, кроз који данас једним делом пролази лондонски метро, је 15 метара широк и 15 метара висок са акустичким ревербом од три до четири секунде. Прозор који доноси светло са површине доноси и филтероване звукове спољашњости - који су спојени и синтетизовани са соничним интервенцијама саме Ајне О’Двајер. На тај начин, уметница је створила по сопственим речима „мистичну пећину" и место у којој се дешава трансмиграција звука. Ирска харфисткиња је више година спроводила своја истраживања на овом простору, стварајући својеврсну акустичку археологију. Наиме, она се ослонила на податак да је шест мушкараца умрло током рада на конструкцији тунела, те је самом простору придодала и своје виђење певања ирских нарикача које никада није чула ни на снимку ни уживо, будући да је ова традиција у међувремену нестала. Сам назив албума потиче од мале средњовековне капеле у ирској чије име означава „цркву за странце", а чија форма подсећа на брод окренут наопачке. За Ајне О'Двајер ова реч преузима значење и апстрактно схваћене баштине и израз снаге женског гласа.

Нумере са албума Gallarais су необичне, апстрактне, испуњене опсесивном потрагом за духовима прошлости, у свом преплету звучних електроакустичких објеката и импровизационе, савремене музичке праксе.

Уредница емисије Ксенија Стевановић