четвртак, 21. сеп 2017, 20:00
Стваралаштво Бернхарда Ромберга
Пратићете трећу емисију циклуса који приређујемо поводом 250 година од рођења немачког композитора и виолончелисте Бернхарда Ромберга у којој ћемо представити дела овог аутора и Луја Фердинанда од Пруске.
Захваљујући богатој извођачкој каријери и великој харизми, Ромберга су савременици неретко називали „херојем међу виолончелистима", те чак и „краљем свих виртуоза". Овај композитор унео је значајне иновације на плану грађе виолончела, а следствено томе и извођачке технике. Заслужан је за популаризацију модерног гудала, које је израђивао француски градитељ инструмената Франсоа Тур. Оно је било дуже, струне су биле у ширем снопу, а њихова снажнија затегнутост била је регулисана помоћу „жабице". Користећи овакво гудало, Ромберг је градио прегнантне интерпретације широког даха и богатог легата, контрастне динамике и тембра, које су постале обележје романтичарског идиома на овом инструменту. Захтевајући изражајнији вибрато на Це жици, Ромберг је модификовао и закривљеност рукохвата, а користећи четири прста на свим жицама увео је нове стандарде у погледу брзине, те опсега и доступности високих регистара на ниским жицама, посебно усавршавајући технику извођења природних и вештачких флажолета. Коначно, заслужан је и за систематизацију нотације, односно употребу кључева у партитурама за виолончело.
У два наврата у току своје богате каријере Ромберг је покушао да, уместо скоро непрекидних турнеја, пронађе стално пребивалиште у Берлину, престоници Пруске. Први пут је био ангажован 1805. у краљевском оперском оркестру, али је овај ангажман морао да напусти наредне године, услед инвазије француске републиканске војске. Управо у овим ратним дејствима, у бици код Залфелда, живот је изгубио тридесетрогодишњи Луј Фердинанд, пруски принц и музичар. Луј Фердинанд од Пруске био је врсни пијаниста, коме је Лудвиг ван Бетовен посветио свој трећи концерт за клавир, али и композитор, у чијем невеликом опусу посебно место заузимају његове инвентивне композиције за камерне ансамбле са клавиром.
Његов Клавирски трио у Ас-дуру публикован је исте кобне 1806, али је настао неколико година раније. Карактеристична је употреба неуобичајених и честих модулација, густог хармонског ритма, разрађеног тоналног плана, те сложеног мотивског рада и мотивских веза између ставова.
Аутор Срђан Атанасовски
Коментари