Стваралаштво Бернхарда Ромберга

У циклусу који приређујемо поводом 250 година од рођења немачког композитора Бернхарда Ромберга осветљавамо стваралаштво овог аутора кроз концертантна дела за виолончело његових савременика, Луиђија Бокеринија и Жан-Луја Дипора, као и кроз Ромбергов Концерт за флауту и оркестар.

У периоду између 1797. и 1799. године Бернхард Ромберг је, напустивши Хамбург, путовао Европом и наступао као виртуоз на виолончелу. Један од градова које је посетио на путовању Иберијским полуострвом био је Мадрид, у коме се упознао са Луиђијем Бокеринијем. Ромберг је изузетно ценио двадесет и четири године старијег Бокеринија, држећи га за једног од највећих виолончелиста свог доба. Након што је шездесетих година 18. века наступао у Лондону, Паризу, Бечу и широм Италије, Бокерини је од 1768. године живео и стварао у Шпанији, где је био под заштитом краљевске породице. Ипак, одржавао је контакте и са пруским краљем Фридрихом Вилхелмом II, те са бечким издавачким кућама, трудећи се да остане присутан на европској музичкој мапи. Бокеринијеве композиције за виолончело, како у концертантним, тако и у камерним жанровима, показују високе техничке захтеве које је сам као извођач са лакоћом испуњавао.

Почеци каријере Бернхарда Ромберга нераскидиво су везани за стваралачки пут његовог рођака, композитора и виолинисте Андреаса Ромберга, са којим је у својим двадесетим годинама делио судбину путујућег виртуоза, облилазећи музичке центре у Холандији и Немачкој, наступајући у Бечу и на париским Духовним концертима, те радећи у позоришту у Хамбургу. Иако не чуди да је највећи део концертантне музике из пера Бернхарда Ромберга намењен његовом инструменту - виолончелу - важно место у његовом опусу заузима виртуозно амбициозан и богато оркестриран Концерт за флауту у хa-молу, опус 17.

Жан-Луј Дипор рођен је 1749. године у Паризу у музичкој породици. За време револуције пао је у немилост, те је напустио Француску и службу пронашао у Берлину, где је радио са Бернхардом Ромбергом у оперском оркестру. Дипор је био активан и као педагог, најпре као професор париског Конзерваторијума, а касније и као аутор трактата о прстореду и начинима употребе гудала на виолончелу, који је објавио 1806. године у Берлину.

 

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Ксенија Стевановић



број коментара 0 пошаљи коментар