Мисао и дело Љубомира Тадића – говори Триво Инђић

Тадић је смaтрао да је демократија неодвојивa од слободе и једнакости. Још од античких времена демократија је схватана као владавина сиромашних, а начело једнакости је било супстрат демократије. У свом излагању Триво Инђић наводи и коментарише главне проблеме којима се Тадић бавио и тезе до којих је дошао, као што су: слободна и аутономна личност као темељ демократије; однос демократије и представљања; могућности директне демократије; критика нововековних концепција демократије; пролетерска демократија versus Буржоаске демократије (бабувизам, Париска комуна, Маркс, совјети); критика либералне демократије (посебно парламентаризма и партократије) и извлашћивање репрезентативне демократије; критика плебисцитарне демократије; критика диктатуре пролетаријата у бољшевичкој верзији (Лењин, Кауцки, Роза Луксембург); либерална и неолиберална критика демократије; конзервативна критика демократије; демократија и нација - национализам као сурогат демократије; проблем политичке апатије (Тадић о Гелену и Шелском), посебно у случају неолиберализма и неофашизма; стаљинизам као изопачење демократије; социјалистичка демократија и самоуправљање као облик непосредне демократије; јавно мњење и демократија; Тадићеви погледи на савремену кризу демократије: успон економских олигархија - плутократија и ера „постдемократија".

Следећег четвртка, 14. септембра, емитоваћемо снимак излагање Маринка Лолића „Разматрање односа владар-филозофија у полемичком дискурсу Љубомира Тадића и Малана Кангрге".

Уредница циклуса Тања Мијовић.