Јохан Штамиц и симфонија: Композиције Јохана Штамица

Штамицова рана симфонија, у Д-дуру, конципирана је као троставачна и оркестрирана за гудачки оркестар. Као и у већини Штамицових симфонија, први став представља сонатни облик са скраћеном репризом. Иако се овакав облик у традиционалној музичкој анализи неретко посматра као нижи ступањ развоја музичке форме у поређењу са „потпуним сонатним обликом", Штамиц је ову форму разрађивао и користио током читаве своје стваралачке каријере, нудећи оригинална и нетипизирана музичка решења.

Антон Филс и Карла Јозеф Тоески били су Штамицови ученици и припадници друге генерације манхајмских композитора. Рођен 1733. године, Филс заузима посебно важно место међу манхајмским симфоничарима. Иако је трагично настрадао са само 26 година, за живота је компоновао око 34 симфоније, што изненађује, имајући у виду да његов положај виолончелисте на манхајмском двору није подразумевао обавезу компоновања. Многи савременици сматрали су Филса водећим симфоничарем у Немачкој, о чему сведоче како написи у музичкој штампи, тако и велико интересовање за његове партитуре и постхумна издања симфонија у Паризу шездесетих година XВИИИ века. Филс остаје веран типичним одликама манхајмског идиома, предано ради на јачању улоге дрвених дувачких инструмената, те уводи елементе концертантног стила у своје партитуре. У својој Симфонији у Ц-дуру он манифестно афирмише манхајмске динамичке поступке оркестарског крешенда и акордских тема, те уводи концертантни одсек обое у менуету, док у Симфонији у А-дуру даје посебно изражену улогу флаутама у мери у којој ово дело доводи до прага жанра синфоније кончертанте.

Срђан Атанасовски