Музеј звука

Претпоставља се да је Парсонс рођен око 1535. године, а необичне околности везање за његову смрт, забележене су у регистрима Краљевске капеле у којима је 1571. године записано да се „Роберт Парсонс удавио 25. јануара у набујалој реци Трент у близини Њуарка, а да га је (у капели) заменио господин Вилијам Берд".

Парсонс је живео у најбурнијим годинама 16. века у Енглеској, у време када су религијска трвења узрокована реформацијом претила да разоре тамошње друштво. Доминација протестантске доктрине током владавине Хенрија VIII и његовог наследника Едварда VI, ускоро је била замењена агресивним повратком на католичанство, ступањем Хенријеве ћерке Марије I на власт. По Маријиној смрти 1558. године, са устоличењем Елизабете I као неприкосновене владарке, реформација у Енглеској је настављена, али сада у мање радикалном виду него током кратке владавине њеног брата Едварда. Тако се и у опусу Роберта Парсонса, који је стварао управо током ових турбулентних деценија, може пронаћи девет композиција на латинском, две службе на енглеском, две химне на енглеском као и мањи број световних композиција и инструменталних комада. Парсонсова најранија композиција је по свему судећи Магнификат, који се наслања на традицију дела сачуваних у Хорској збирци из Итона, у којој се налазе композиције Роберта Ферфакса, Николаса Ладфорда и Џона Тавенера. Изостанак става Нунк димитис указује да је овај магнификат био компонован за вечерњу службу, а у њему композитор на традиционални начин комбинује коралне и полифоне одсеке. Дело је написао за шест гласова, а посебно је импресивна техника младог композитора исказана у канонским имитацијама које прожимају ово дело. Осим овог дела, чућете и Парсонсове химне, мотете и псалме.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић