Петар Грујић: Научне актуелности

Грујић на почетку текста пише о увек интригатном односу простора и времена, те истиче да је човек, макар интуитивно, наслућивао да су простор и време блиски партнери у природи још од најранијих почетака цивилизације. Ово је поготово постало уочљиво у доба великих географских експедиција крајем Ренесансе у Европи. Додуше, овде се није радило о физичком, већ календарском времену и његовој зависности од географске дужине. Праву форрмално-математичку међузависност физичари су реализовали тек у оквиру Теорије релативитета, како Специјалне (простор Минковског), тако и Опште (концепт просторно-временског континуума). Зато није чудно да се многе особине просторних структура преносе и на веменске, с обзиром на то да је време концептуално теже за поимање нашег ума. Недавно је временска периодичност спуштена на субатомски ниво, и то независно у две лабораторије у САД, на Харварду и у Мериленду, потвђјујући идеју нобеловца Франка Вилчека, који је размишљао на тему уређености мотива у простор-времену. Тако је на Мерилендском универзитету користећи ниску јона итербијума добијено оно што ће бити названо временским кристалом...

Аутор пише и о идеји да се све може свести на јединствен почетак која се може сматрати једном од свеприсутних мантри у многим областима људског знања. Племена, дакле, потичу од митског претка, обично неке животиње, тотема, а цели људски род од библијског рајског пара. Овај концепт моноцентризма нашао је место и у савременој антропологији, која заговара идеју да homo sapiens потиче од једне једине жене, данас популарне Луси, која је живела у Африци пре неких стотину хиљада година. Савремена биологија, која је већ дубоко ушла у микроскопску сферу, покушава да објасни настанак и природу живог света на најфундаменталнијем, молекуларном нивоу, Последњи резултати указују да се у једној фази еволуције живог десила диференцијација на неколико примарних, основних облика живог. Аналогно поменутој дами из Африке, Луси, овај предак свега живог данас постојећег света, назван је LUCA, акроним за Last Universal Common Ancestor (Последњи Универзални Заједнички Предак)...

Грујић у тексту подсећа да су скорашње детекције гравитационих таласа, емитованих фузијом удаљених црних рупа, изазвале велико узбуђење, како код астрофизичара, тако и теоријских физичара, који су овим добили прву опсервациону потврду да гравитациони таласи постоје, како то предвиђа Општа теорија релативитета. Истовремено, то је била и потврда макар посредна, постојања цних рупа у свемиру, објеката насталих гравитационим колапсом свемирске материје, пре свега звезда...

Уредница Оливера Нушић.