Јасна Новаков Сибиновић: Политичко позориште Оливера Фрљића

Ауторка на почетку рада наглашава како би се могло рећи да не постоји ниједан позоришни пројекат Оливера Фрљића који не спада у домен политичког позоришта. Она се у тексту усресређује пре свега на утицај Брехтовог политичког позоришта, а потом и Лемановог концепта политичности на ауторске пројекте Оливера Фрљића, уз његове аутопоетичке осврте. Синтеза Брехтовог и Лемановог концепта политичности у Фрљићевим радовима истиче се тематизовањем друштвено-политичке стварности и „начином сценског представљања". Ипак, посебно тежиште је стављено на позориште као средство политичке борбе што представља покушај реафирмације друштвене функције позоришта, чиме се Брехтов концепт намеће као доминантнији. Јасна Новаков Сибиновић сматра да „пратећи ефекте Фрљићевог позоришног рада и начин на који друштвена заједница на њих реагује, сасвим је извесно да су управо његове представе један од модела у којем позориште чини највише што је у његовој моћи да оправда назив савременог ангажованог театра".

Оливер Фрљић је позоришни редитељ. После завршених студија филозофије и религије (2002) на Свеучилишту у Загребу, дипломирао је и позоришну режију и радиофонију (2008). Професионално се бави режијом још од времена студија на загребачкој Академији драмске умјетности, а врло брзо стиче регионалну и међународну афирмацију. Режира широм простора бивше Југославије, највише у Хрватској, Словенији и Србији, али и у другим земљама (Аустрија, Пољска, Немачка...). Добитник је великог броја награда и признања, међу којима су: два Гран прија „Мира Траиловић" БИТЕФ-а за представе Зоран Ђинђић 2013. године и Александра Зец 2014. године, као и Стеријину награду за режију за представу Кукавичлук 2011. године.

Уредница Оливера Нушић.