понедељак, 21. авг 2017, 20:20
Хроника Трећег програма
Прочитаћемо осврт Бошка Милина на представу „Ричард Трећи”, према истоименом комаду Виљема Шекспира, коју је у Народном позоришту у Београду режирала Снежана Тришић, а потом осврт Радомира Путника на књигу изабраних драма Бошка Сувајџића „Перитеорион”, објављену у издању Удружења драмских писаца Србије.
Снежана Тришић је поставила Ричарда Трећег, дело које се снагом песникове имагинације и философије врло рано издвојило из корпуса историјских хроника и с правом се сврстало међу најрепрезентативније Шекспирове трагедије, као изазов за глумачку поделу Народног позоришта. Како коментарише Бошко Милин, редитељка се трудила, веома разумно, да у представи изостави непотребна излагања баналним учитавањима и актуелизацијама, пренаглашавање сигурних сценских трикова, а није било ни препуштања заводљивим скретањима ка неизвесним и рискантним стазама, тако да је преостало оно без чега се не може и на чему све почива - улога Ричарда Трећег. Ту улогу Игор Ђорђевић је реализовао пронашавши у лику који игра довољно онога што треба да се тумачи, као и довољно средстава којима га пред нашим очима и ушима представља. Он је овоме лику прилагодио и кретање и глас, налазећи праву меру за реаговање на акције сваког појединачног партнера на сцени, а међу њима су били Вања Ејдус, Александар Ђурица, Светлана Бојковић, Нела Михаиловић и Наташа Нинковић, Небојша Дугалић и други. Овом представом београдско Народно позориште је показало да је кадро да се носи са изазовима величине Шекспировог дела и остаје нам да верујемо како ће се у будућности кретати ка оваквим успесима.
* * *
У новој књизи драма Бошка Сувајџића Перитеорион налазе се четири драме: „Перитеорион", „Вишњић", „Иларион" и „Голубачка мушица" По речима Радомира Путника, подстицаје за писање драма аутор је нашао у српској историји; теме из националне историје Сувајџић преузима када и ако оне поседују амбивалентни потенцијал; другачије речено, писац из националне историје (и њој примерене националне митоманије) издваја оне догађаје, ликове или периоде у којима се увек испољавало двојство од којих је начињено тумачење те исте историје или митоманије. Доводећи у сумњу досадашња тумачења, испитујући њихову заснованост али и последице које су оставила на доцнији ток развоја српске државе и друштва, Бошко Сувајџић налази могућност да у драмском облику представи или њихово травестирање, или гротескно увећање, и тиме ствара изузетно добро писане и мишљене позоришне комаде.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари