Смиља Марјановић-Душанић: Тело и друштво

Током последњих деценија уочљив је изразит пораст академског интересовања за различите аспекте телесности, односно за схватања тела као антрополошког, историјског и социолошког феномена. Тело се проучава као друштвени феномен који се обликује деловањем различитих културних, политичких и историјских утицаја. Када се говори о овим утицајима, полази се од теоријске претпоставке да друштво на својеврстан начин „конструише" телесност. Сходно томе, тело, као непосредан и посредан извор сазнања о променљивој слици односа између појединца и друштва, и само постаје „исторично".

Ипак, однос према телу у средњовековним друштвима, а нарочито промене до којих је дошло у том периоду, морају се, према мишљењу ауторке, схватити веома условно, како би се избегли ризици претераног поједностављивања и/или уопштавања. Реч је, наиме, о дуготрајним процесима, са свим разликама у односу на простор, време и начине на које су они обликовани. С тим у вези, ни изванредни резултати који су постигнути у проучавању раносредњовенковних сведочанстава о тадашњим схватањима тела, нити теоријски приступи на којима су ови резултати засновани, не могу се на једноставан начин применити на српске прилике, просторно и временски удаљене, као ни на жанровски специфична српска житија. У тексту „Тело и друштво" ауторка сумарно представља најважније резултате досадашњих истраживања у области односа средњовековних хришћана према телесном, али, такође, указује на главне смернице за даља разматрања, чији би циљ био да се објасне различити концепти телесног унутар српског хагиографског наратива.

Уредник емисије: Предраг Шарчевић