Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Драма Деца радости тиче се преплитања судбина два нараштаја - једног који је у повести Света, Европе, па и Социјалистичке Југославије означен појмом бејби-бум генерација, и другог који чине њихова деца. Бејби-бумовци су прво поколење које је на историјску сцену ступило након Другог светског рата и симболизовали су чврсту решеност човечанства да коначно ступи у еру вечитог мира, док су њихови непосредни потомци „пројектовани" као нараштај који ће бити ослобођен сваке трауме и живеће у вечитом благостању. Али, као што је познато, испоставило се да су бејби-бумовци прокоцкали уистину велику историјску прилику, те да су своју децу „задужили" новим таласом ратова, разноврсним крвопролићима, терором, изневереним идеалима, промашеним револуцијама. Главни протагониста представе је Песник, бунтован младић чија енергија побуне не потиче из декаденције какву бисмо могли да очекујемо у причи о две овако дефинисане генерације већ, напротив, из рокенрола као простора у којем природно обитавају непристајање и немирење. Наспрам њега је Ратник, будући добровољац у овдашњим ратовима, својеврсно Песниково наличје, ништа мање бунтовник али и ништа мање чисте душе, један од оних жестоких момака кога ће побуна, као уосталом и Песника, одвести у смрт, пише Александар Милосављевић.

* * *

Драмска прича Дервиша Сушића Теферич, о механизму вечитог понављања истог зла, добила је у редитељској интерпретацији Алеша Курта обрисе монтипајтоновског игроказа који успоставља иронијску дистанцу према патетично интонираном приказу повести народа који настањују Босну и Херцеговину. У основи ове предстеве је скеч о менталитету народа који допушта да једног силника на власти смењује исти такав, ништа бољи од претходног, те да се на тај начин увек изнова обнавља коло владарске самовоље, бахатости и примитивизма. Ова основа драмска ситуација послужила је редитељу да се поигра стереотипима о менталитетским карактеристикама народа Босне и да направи представу о примитивизму и историјској незрелости и једних и других - и народа и лажних јунака који на грбачи народа постају самодршци. Први нису зрели зато што су наивни и необразовани, а ови други на најбаналније и најједноставније начине користе ситуацију да би се представили као заштитници народа, а заправо им је једини циљ лична корист. Међутим, сама представа посетиоцима Стеријиног позорја није понудила ништа више до осећаја нелагодности и потребе да у себи пронађу истинске аргументе којима би оправдали злехуду судбину свих народа на овим просторима.

Емитовање Милосављевићевих осврта на предстве изведене на 62. Стеријином позорју наставићемо од уторка, 11. јула.

Уредница циклуса Тања Мијовић.