Музеј звука

Након смрти Жоскена де Преа, а пре појаве Орланда ди Ласа, стварала је генерација композитора, којој су припадали аутори попут Клеменса нон Папе, Адријана Виларта, Констанца Фесте, Кристобала де Моралеса, а међу њима је био и Гомбер, кога је теоретичар Херман Финк у свом трактату Practica musica из 1556. издвојио као најбољег. А то је овако опсиао: „Постоје иноватори у нашем добу, а међу њима је и Никола Гомбер, Жоскенов ученик, који свим музичарима показује смернице, или још боље, прецизни пут за постизање рафинмана и развојности имитативног стила."

Гомбер је рођен у селу надомак Лила око 1495. године, а као тридесетогодишњак отишао је у Шпанију где је постао члан капеле Карла V. Гомбер се брзо успињао у хијерархији капеле, све до инцидента 1538. године, када је због напаствовања једног дечака-хористе осуђен на смрт. Гомбер је тада цару послао композицију која је Карла V толико ганула да му је одобрио помиловање и премештај у Турне, где је композитор остао највероватније до краја живота.

Гомберов опус укључује једанаест миса, осам магнификата, један самостални Кредо, преко 160 мотета и око 80 шансона и других световних композиција.

Мотет је била форма коју је Гомбер посебно волео и у којој је исказао сву разноврсност свог композиторског писма. Ово су, уједно била и његова најутицајнија остварења, која су уз мотете Адријала Виларта и Клеменса нон Папе представљала највеће домете ове форме у фламанској традицији. Текстови Гомберових мотета су најчешће преузети из Светог писма, а имао је посебну склоност ка одломцима из Псалама. Четвртину целокупног опуса од 160 мотета чине они посвећени Девици Марији, док су световне композиције ретке, и чини се компоноване поводом посебних прилика. Музичка форма је увек условљена карактером текстуалног предлошка, а тежња да сваку деоницу учини што експресивнијом, условила је употребу краћих мотива, којима их аутор прожима, чинећи макроструктуру гипком и флуидном. Технике попут остината, канона или кантус фирмуса, које су доминирале у мотетима претходне генерације композитора, код Гомбера су веома ретке и користи их само у делима која представљају омаже старнијим мајсторима, попут посвете Жоскену де Преу у мотету Musae Jovis.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић