Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У циклусу ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ, који емитујемо уторком, можете слушати осврт Александра Милосављевића на предству „Епитаф”, према тексту Деборе Делибианко и у режији Ксеније Крнајски, коју изводе глумци Театра „Пулс” из Лазаревца; као и на комад Небојше Ромчевића „Брод љубави” који је у Народном позоришту Ниш режирао Ангелчо Илијевски. Текст о представи „Брод љубави” део је пројекта „Критичарски караван” који реализује Удружење позоришних критичара и театролога Србије, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

У драми Епитаф хрватске списатељице Доре Делбианко има карикатуре, живог хумора заснованог на препознатљивој свакодневици, друштвеног и политичког ангажмана, ироничног погледа на националистичку ратоборност, а понајвише апсурда. Ирационалност као основи доживљај света редитељка Ксенија Крнајски је прилагодила нашим приликама у овој продичној црно-хуморној драми: отац породице Веселин, из чије куће непрестано треште српске борбене песме, са својим укућанима стално изводи војне вежбе, док његова жена Хрватица чезне за шлагерима из некадашње Југославије. Веселинова приправност није безразложна, јер се оправдано боји освете - он је немилосрдни убица, као и његова најстарија ћерка, а без милости и разлога је убијала и његова покојна мајка - Арделија. При том, радња представе се не догађа у неодређеном простору „иза седам гора и седам мора", него баш овде, у нама добро познатом амбијенту, у овдашњој свакодневици, те дух баке Арделије, светоназори њеног сина, хајдучија његове ћерке (одевене по моделу холивудске филмске продукције) или дубока унутрашња расцепљеност Веселинове жене Ловорке, не припадају бајци но стварности коју живимо.

* * *

Небојша Ромчевић је текст Брод љубави написао као сценарио за телевизијски филм који је својевремено и екранизован, а праизведен је на сцени београдског Звездара театра. У представи нишког Народног позориша македонски редитељ Ангелчо Илијевски доследно је развио сценску причу о, како је сâм Ромчевић назначио, сусрету „свиња са Истока" и „гована са Запада" на трајекту који редовно плови од Либека до Санкт Петербурга. Задатак оних с Истока је да током пловидбе удовоље апсолутно свим прохтевима ових са Запада, те да их на све могуће начине забаве. Но ово крстарење ће у исти мах бити и прилика да бестидношћу и декадентношћу путника, иначе представника такозване средње западноевропске класе, одмеримо степен очаја и безнађа бродске посаде регрутоване из источноевропских држава. Путовање на овој линији показаће сву беду и једних и других: и јаловост Западњака, који су своје животе свели на бесомучну трку за новцем и успехом, баш као и јад Источњака, који упркос свим алармима на које их упозорава најнепосредније искуство, ипак одбијају да препознају лаж живота на Западу.


Уредница циклуса Тања Мијовић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво