Уметност интерпретације

Марија Јудина је рођена 1899. године, а студије клавира је завршила на Конзерваторијуму у Санкт Петербургу у класама Ане Јесипове и Леонида Николајева, где су јој другови из класе били Дмитриј Шостакович и Владимир Софроницки. Веома религиозна, следбеница учења Павла Флоренског, као и велика противница совјетског режима, Јудина је после дипломирања предавала на конзерваторијуму све до 1930. године када је избачена због својих уверења. Тек 1936. године на препоруку Хајнриха Нојхауса, Јудина је постала професорка на Московском конзерваторијуму где је предавала до 1951. године. Паралелно од 1944. до 1960. године била је предавач на Институту за музику сестара Гњесин, одакле је такође била избачена због својих религиозних ставова и посебне пажње коју је поклањала савременој, западној музици. Марија Јудина је наставила да концертира, али се њени реситали нису редовно снимали. После инцидента, када је на бис читала песме Бориса Пастернака, добила је петогодишњу забрану наступања. Забрана је укинута 1966. године, када је Јудина одржала серију предавања о романтизму на Московском конзерваторијуму.

Занимљиво је и парадоксално да је управо Јудина била најомиљенија пијанисткиња Јосифа Стаљина, који је посебно ценио њено извођење Моцартовог концерта број 23, како о томе извештава Дмитриј Шостакович у својим мемоарима. Ова уметница је добила Стаљинову награду чији је новачни део даровала руској православној цркви како би се „константно молили за Стаљинове грехе”. Марија Јудина је умрла у Москви 1970. године.