Студије о Макијавелију – Мигел Ватер

Аустралијски филозоф Мигел Ватер, писац једне од најбољих савремених студија о Макијавелију („Између форме и догађаја”), у тексту „Историја као учинак слободног деловања” даје оригинално тумачење односа врлине и среће код Макијавелија. Уместо да се усредсреди на одбрану једне од те две величине, Ватер проблем фокусира на место њиховог сусрета. Ако, како каже Макијавели, у људском деловању, па тако и у деловању неког владара, успех подједнако зависи и од среће и од врлине, онда је потребно пронаћи одговарајуће понашање које подједнако води рачуна и о једном и другом. Но, управо се на том месту отвара проблем. Наиме, у ком тренутку човекова слободна воља постаје немоћна и подређена трансцендентном ауторитету, било да ту трансцендентну величину назовемо бог, срећа или случајност? У минуциозној анализи 25. поглавља Макијавелијевог Владара Ватер исписује узбудљив текст који сведочи о мајсторству Макијавелијевог писања и о продорности његових идеја.

Француски филозоф Ив Шарл Зарка подухвата се истог задатка, наиме у тексту „Новина у политици” он такође анализира однос врлине и среће код Макијавелија, с тим што се он усредсређује на 6. поглавље Владара у којем се налази чувено место по којем темељ сваке државе сачињавају „добри закони и добро оружје”. У свoме тексту Зарка настоји да утврди у којој мери врлина као политичка величина надвладава срећу као натполитички елемент, односно да ли добро оружје претходи добрим законима, или су добри закони услов да се дође до доброг оружја. Додамо ли томе Макијавелијеву опсесију домаћом војском као чиниоцем стабилности једне државе, те ситуацију у Италији његовог доба – када су плаћеничке војске односиле превагу – добијамо текст који и после 500 година једнако покреће и узнемирава, али и тумаче попут француског филозофа који из једног од најкоментарисанијих текстова у европској историји извлаче мотиве који су остали скривени.