Имагинарни пејзажи

Двадесет трећи студијски албум њујоршког композитора и мајстора тејп-луп музике привукао је велику пажњу јавности, јер је једна од две нумере које запремају ово остварење посвећена сећању на Дејвида Боувија. Ова композиција чији је назив За Дејвида Роберта Џонса, што је иначе пуно име познатог музичара, одвија се на карактеристичан начин за Басинског: коришћењем ламентозне музичке петље, изведене из дисторизираног звука аналогне магнетофонске траке. У овај ток, Басински убацује сосптвени снимак извођења на саксофону, наравно дубоко измењеног и замагљеног, као својеврсни омаж чувеним деловима са албума Лоу Дејвида Боувија. Ова два музичка материјала од шестог минута теку напоредо приказујући у својим утапањима и претапањима својеврсну економију туговања. Наиме, у односу спрам губитка, поред карактеристичне меланхолије Басинског овде има места и за повремено дисонантно неслагање два материјала, чиме се на ургентан и акутан начин обраћа Боувију и његовом утицају. Овај јединствни музичар нам је подарио вишеструку, интригантну персону чији је уметнички отисак отворио врата за све прелазне, амбивалентне и експерименталне жанровске комбинације, унутар простора у којем се сусрећу поп израз, квир идентитет и естетизам високе уметности.

Насловна нумера Сенка у времену базирана је на звуку аналогних синтисајзера, а не тејп лупова. У овој композицији Басински са великим мајсторством обликуј звучни ток заснован на дрон структурама испуњеним најфинијим соничним гранулацијама. Наиме, он у вајање звучног стуба уграђује не само своје искуство, већ и своју јединствену слушалачку позицију окренуту ослушкивању звука на ивици кохеренције које држи на окупу његовог мајсторство управљања звучним временом. То је сенка у времену Басинског: емотивно ангажована музика стрепње пред временом и губицима које оно доноси.