Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У циклусу ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ, који емитујемо уторком, можете слушати осврт Александра Милосављевића на представу „Ружа, увела”, у режији Милана Нешковића и продукцији Позоришта „Бора Станковић”‘ из Врања. Текст је део пројекта „Критичарски караван” који релаизује Удружење позоришних критичара и театролога Србије, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

Литерарни предложак представе Ружа, увела је аутентично драмско дело Јелене Мијовић, којој је истоимена новела Боре Станковића послужила као основа и асоцијација на чијим темељима ће градити драмску ситуацију и преплитати мотиве и из других његових дела. У драми се разазнају атмосфера и дух старог Врања, оличени у препознатљивом дијалекту, чврсто дефинисана хијерархија, како у друштву тако и у породици, чежња за старим вредностима и „жал за младост”, те презир према наступајућем капитализму и његовим репрезентима.

Редитељ Милан Нешковић, уједно и аутор сценографије, смешта радњу приче у простор налик боксерском рингу који је украшен разнобојним сијалицама што ће сцени обезбедити и понешто од вашарске атмосфере. Драма почиње од невине и наивне љубавне идиле двоје младих и води до момента спознаје света у којем живе, где њихова љубав није имала никакве шансе. Ту је и нараторка Циганка чији коментари, који би у другачијем амбијенту подсећали на кабаретске наступе, успостављају дистанцу према Станковићу, па и према уобичајеним описима старог Врања. То је битно нагласити јер, како пише Александaр Милосављевић: „ауторима представе није била намера да глорификују славно Борино пусто турско, нити су се уопште бавили компарацијом ова два друштвена модела. Напротив, друштвени амбијент оновременог Врања послужио је тек као оквир за оно о чему и Станковић пише у новели испод чијег је наслова, у загради, записано Из дневника. Тако успостављени оквир драмска списатељица у свом комаду третира иронично, јасно указујући на привидну наивност и лажну идиличност епохе која одумире. Наиме, још је у тим старим данима, како би то сaм писац рекао, била садржана трулеж онога што доноси наступајуће време, а пропаст породице главног јунака била је одређена унутрашњом декаденцијом која је одавно завладала некоћ угледном аџијском кућом. Све је, дакле, привид, па и љубав која је за топлих летњих ноћи, испуњених опојним баштенским мирисима, планула између Косте и Стане; лаж је био и Костин покушај бега на студије, баш као што су неосноване биле и наде његове нане, старе аџике, да ће јој се из великог града, са студија, вратити свршени професор, господин човек с машном, оковратником и манжетнама.

Следећег уторка, 28. фебруара, емитоваћемо Милосављевићев осврт на комад Антона Павловича Чехова Иванов, који је у Народном позоришту у Београду режирала Тања Мандић Ригонат.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво