Мајстори барока

Кусер је рођен 1660. године у Пресбургу, данашњој Братислави, а са четрнаест година са родитељима и сестром преселио се у Штутгарт. Своје музичко образовање усавршавао је у Паризу, где је био ученик Жан-Батиста Лилија и где се истовремено упознао са француским начином компоновања и свирања. Током свог живота радио је на бројним позицијама на дворовима немачких војвода и кнежева, али се због свог преког темперамента и склоности ка свађи није нигде дуже задржао. Крајем 1689. године постављен је на место капелмајстора нове оперске куће коју је основао војвода Антон Улрих у Брунсвику, али је због сукоба са тамошњим либретистом и дворским песником напустио ову позицију и отишао у Хамбург. У том граду је, после несупеха опере Порус 1695. године али и због нетрпељивости која је владала између њега и власника оперске куће у којој је радио, Кусер основао сопствену оперску компанију са којом је наступао широм Немачке. Крајем 17. и почетком 18. века радио је у Штутгарту, а 1704. године одлази у Лондон, а потом и у Ирску. У Даблину је постављен на место капелмајстора на Тринити колеџу, а потом је добио позицију Управитеља музике на двору у Ирској, у оквиру које је био задужен да пише пригодну музику, пре свега за прославе рођендана британских монарха као и поводом других важних догађаја. Ипак, велики део његове музике коју је компоновао од 1705. па све до смрти, 1727. године, није сачуван.

Јохан Сигисмунд Кусер заслужан је за упознавање немачке публике са тековинама француске и италијанске музике. Један је од првих немачких аутора који је француску увертиру додао немачкој оркестарској свити. Збирка Музичке композиције у француском стилу, у којој се налазе свите које ћемо представити у вечерашњој емисији, објављена је 1682. године у Штутгарту. У овим делима присутан је пре свега Лилијев утицај, како због поменуте увертире, тако и због низа плесних ставова на којима су засноване ове композиције.