Радомир Ђорђевић: Светомир Ристић – заборављени филозоф и научник

Поводом 130. годишњице рођења Светомира Ристића, Радомир Ђорђевић се у овом тексту осврће на живот и дело овог нашег филозофа и научника који је, уз Бранислава Петронијевића, био једна од најсвестранијих и најзанимљивијих филозофских личности прве половине 20. века. Ристић је рођен 26. јуна (по старом календару) 1886. године у Београду где је завршио основну школу и гимназију. Године 1904. уписао се на студије на Великој школи у Београду (већ наредне године она је прерасла у Универзитет у Београду), али због болести није похађао наставу. Наредне школске године 1905. уписао се на Универзитет у Лајпцигу где је провео осам семестара. Поред философије, у средишту његових интересовања на студијама били су предмети из астрономије и физике. Докторирао је у двадесетпетој години на Лајпцишком Универзитету код ондашњих веома познатих професора Вунта и Барта са дисертацијом Индиректни докази трансценденталног идеализма. Дисертација је већ наредне године објављена на немачком језику и то у угледном часопису Kant-Studien, а изашла је и у издању Универзитета на коме је одбрањена. По повратку у земљу наставља рад у области философије. Године 1911. пријавио се на конкурс Српске Краљевске Академије наука расписан поводом двестогодишњице рођења Руђера Бошковића са већом студијом Основи Бошковићеве динамичке атомистике. Такође је написао уџбеник Логика за школску и приватну употребу, као и уџбеник за физику у средњим школама. Проблеми науке су били нека врста константе у Ристићевој мисли, те је 1933. године сабрао своја предавања о тој теми и објавио их под насловом Филозофија и наука. Осим тога бавио се и преводилачким радом, приређивао је речнике, објавио је Немачку читанку, те граматику немачког језика за школе.

Међу мање познатим актвностима, Радомир Ђоређевић истиче Ристићев друштвени ангажман који је најречитије остварен у новини Сутра, чији је власник, директор и уредник био. Премда није сачуван ниједан комплет овог листа, што због страха да би их нацистички окупатори могли пронаћи, што због рушења Народне библиотеке у Београду 1941. године, на основу преосталих примерака може се доста тога закључити о слободарској и патриотској настројености нашег филозофа.