Из архиве Радио Београда

Јулијана Анастасијевић, мецосопран, интерпретира дела Петра Ебена, Тадеуша Берда, Дмитрија Шостаковича и Кристофа Вилибалда Глука.

На почетку емисије, чућете како ова уметница изводи Шпанске песме Дмитрија Шостаковича. Снимак је остварен 1974. године у сарадњи са пијанисткињом Надом Кецман-Богосављевић. Следе фрагменти из опере Орфеј и Еуридика Кристофа Вилибалда Глука које изводе Јулијана Анастасијевић, мецосопран, Олга Ђокић, сопран и чланови Симфонијског оркестра Радио-телевизије Београд под управом Даворина Жупанића. Овај снимак забележен је 1966. године. Потом ћете чути Три трубадурске песме пољског композитора Тадеуша Берда. Поред Јулијане Анастасијевић наступају флаутисти Франц и Марија Грасели и виолончелисткиња Франсоаз Јаковчич. Снимак је забележен 24. марта 1966. године. На крају емисије, чућете како Јулијана Анастасијевић, уз пратњу пијанисткиње Оливере Ђурђевић, изводи Шест љубавних песама на средњевековне текстове чешког аутора Петра Ебена, а снимак је забележен 14. фебруара 1973. године.

Родом из Ниша, Јулијана Анастасијевић дипломирала је на Музичкој академији у Београду у класи Јелке Николић-Стаматовић, а студије је наставила у Риму и Венецији где је сарађивала са Ђином Ђини, Титом Гобијем и Франком Капуанеом. Награђивана је на бројним такмичењима у Холандији, Немачкој, Француској, Швајцарској и Југославији, а концертирала је широм Европе и Јужне Америке. Била је солисткиња Београдске опере, али и стални гост у Згребачкој опери и Београдској филхармонији. Диригент Ренато Фазано уврстио ју је за сталног члана чувеног ансамбла Солисти ди Рома.

Јулијана Анастасијевић је била хонорарни доцент на Музичкој академији у Београду, али и наш први магистар вокалне уметности. Ипак, до краја певачке каријере била је неупоредиво чешћи гост иностраних концертних дворана него наших, на шта је домаћа критика упорно указивала. У једној од рецензија њених концерата одржаних 1973. године Љиљана Грујић написала је: „..шеснаест солистичких концерата у Берлину за свега пет година, а пет пута у Београду за последњих десет”.

О Јулијани Анастасијевић много се писало у домаћој и страној штампи, а само неки од наслова су: Очаравајући мецосопран из Југославије, Раскошан глас Јулијане Анастасијевић, Међу виртуозима, а критике су увек писане у суперлативима. Тако критичар Вијесника наводи да је „...Јулијана Анастасијевић показала гласовне квалитете једног здравог, једрог и звучног мецосопрана, баршунасто тамне боје, савладаних елемената вокалне технике и, углавном, постигнуте звучне уједначености гласовних регистара. Интелигентна и музикална, изашла из класе Јелке Николић, чија је специјалност одувек била стилска интерпретација лида”, даље наглашавајући да је Јулијана Анастасијевић „приказала адекватан интерпретацијски распон с јасним и одређеним поимањем различитих стилова”. (Вјесник, 21. новембар 1975. године)

Емисију уређује Марија Вуковић

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво