Разум и осећајност – Гудачки квартети шведских композитора

Форма гудачког квартета, која се појавила средином 18. века, а која је коначно кодификована у радовима Хајдна и композитора бечке класике, стигла је до Шведске посредством дела аутора из централне Европе. Радови Андреса Вестрема, Јоакима Николаса Егерта или Жана Мартина де Рона, које су чланови квартета Саломон објавили на компакт-диску посвећеном гудачким квартетима аутора из ове скандинавске земље, тако показују разноврсност и генезу развоја ове форме.

На почетку емисије ћете пратити преткласични Гудачки квартет у Бе дуру Андерса Вестрема. Овај талентовани композитор музику је учио са оцем, да би затим студирао права на Универзитету у Упсали. Као правник, обрео се у Стокхолму, где је почео да свира и виолину у Краљевском оркестру. Захваљујући великом таленту, добио је стипендију која је подразумевала четворогодишње усавршавање у центрима Европе, те је боравио и Берлину, Дрездену а потом и у Падови, учећи код великог виолинског мајстора Ђузепа Тартинија. Вестремов Квартет у Бе дуру показује како његов таленат, тако и композициону вештину коју је стекао током ових путовања. Ово дело стилски припада рококоу, са одсуством развијенијег мотивског рада, али и обиљем украса који често замагљују структуру.

Жан Мартин де Рон је био ученик Јоакима Николаса Егерта, још једног шведског аутора чији су радови допринели ширењу форме гудачког квартета у овој скандинавској земљи. Одрастао у трговачкој породици, Де Рон никада није престао да се бави породичним бизнисом, те је највећи део његовог опуса настао у различитим европским градовима. Његови први квартети датирају из 1811. године и настали су у Амстердаму, док је друга збирка компонована током пута између Лисабона и Даблина. Пред крај живота, Де Рон је све чешће боравио у португалској престоници, где је и умро 1817. године. Његов четвороставачни Квартет у еф молу, настао око 1815. године, објављен је тек 1940, а припада стилу зреле класике, попут радова његовог учитеља Егерта.

Уредница емисије Ивана Неимаревић