Пољска поезија - стихови Броњислава Маја

Броњислав Мај, пољски песник, есејиста, критичар и преводилац, рођен је 1953. Године у Лођу, а од 1972. живи у Кракову, где на Јагелонском универзтету предаје савремену пољску књижевност.

Као песник Мај је дебитовао 1970. године, објављујући песме, есеје и критике по часописима. Такође се бавио позориштем и један је од оснивача „Позиоришта КО", у којем је радио као сценариста и глумац. До сада је објавио више песничких збирки: Таква слобода, Заједнички ваздух, Породични албум, Пропаст светог града, Умор, Светлост, Временске и друге разлике и тако даље. Добитник је неколико значајних награда за поезију, између осталих и оне коју додељује Фондација „Кошћелски" у Женеви. Осим тога, његове песме налазе се у многим антологијама, а превођен је и на више језика; на српски су његове песме преводили Петар Вујичић и Бисерка Рајчић.

Напоменимо и то да Мај припада песничкој струји коју критичари називају „Нова приватност", а Чеслав Милош га је сматрао њеним најзначајнијим песником. Он пише искључиво у слободном стиху, и то језиком који је једноставан и чист, без колоквијализама и патетике. Његово лирско ја је меланхолично и замишљено над властитим животом и човековом судбином уопште, али размишљања која износи поседују одређену врсту дистанце, објективности, ироније и хумора. Стога га неки критичари сматрају „учеником" Шимборске и Мрожека, мада за разлику од њих, Мај уноси и метафизичке моменте у своју поезију, а на посебан начин дотиче и религиозне теме.

Уреднице циклуса Радмила Глигић и Тања Мијовић.