Стањислав Игнаци Виткјевич: роман „Незаситост "

Стањислав Игнаци Виткјевич (1885-1939) био је ренесансна личност - прозни и драмски писац, сликар, фотограф, теоретичар уметности и филозоф. Отац му је био сликар и теоретичар уметности Станислав Виткјевич, творац закопанског стила у уметности. До студија је имао приватне учитеље, захваљујући којима је стекао изузетно знање из хуманистичких и егзактних наука, а знао је све и светске језике. Краће време је студирао Ликовну академију у Кракову, потом је путовао по Италији, Француској, Немачкој, а 1914. и по Аустралији у својству фотографа етнографске експедиције Броњислава Малиновског, свог пријатеља од детињства. Учествовао је у Првом светском рату као аустроугарски војник, али је убрзо заробљен, тако да је остатак рата и Октобарску револуцију провео у Русији. Пошто је био упознат с руском авангардом, када се 1919. вратио у Пољску постао је члан групе «формисти». Писао романе и драме, сликао, бавио се теоријом уметности и естетиком, а 1939. године је окончао живот самоубиством.

Целокупна Виткјевичева проза блиска је експресионистичким, надреалистичким, футуристичким и катастрофистичким остварењима. Дела су му карактеристична и по томе што је у писању примењивао деформацију, „одстварњивање" стварности, карикатуру, гротеску, фантастику, пародију, хумор, филозофску рефлексију. Веома често је обрађивао и тадашње табу-теме, попут секса. Целокупном Виткјевичевом стваралаштву претходила је његова Теорија чисте форме, а јунаци његових романа и драма често су били научници, уметници, филозофи. За живота је објавио само два романа - Опроштај од јесени и Незаситост, а остали су штампани тек после Другог светског рата, при чему су рукописи многих његових драма изгубљени. Како је себе од 30-их година сматрао пре свега филозофом, престао је да пише романе и драме, живео је од сликања портрета, од којих је сачувано око 4500 од отприлике 8000 насликаних. Био је и један од првих уметничких фотографа. Постао је познат и превођен тек после Другог светског рата, мада се његове драме и Формистичко позориште у Закопану сматрају зачецима театра апсурда.

Дела: романи 622 пада Бунга или Демонска жена, Опроштај од јесени, Незаситост и Једини излаз; драме Маћеј Корбова и Белатрикс, Прагматисти, Тумор Мозгович, Мистер Прајс или тропско лудило, Ново Ослобођење, У малом дворцу, Независност троуглова, Метафизика двоглавог телета, Водена кока, Безимено дело, Лудак и калуђерица или Нема зла које не може бити још горе, Помахнитала локомотива, Јанулка Физдејкина ћерка, Мајка, Обућари и др.

Одломке из романа Стањислава Игнаци Виткјевича Незаситост чита Марица Милчановић.

С пољског превела Бисерка Рајчић.

Циклус уређују Радмила Глигић и Тања Мијовић.