Миљенко Јерговић: Wilimowski (роман)

Миљенко Јерговић, можда и најзначајнији постјугословенски писац, у свом кратком роману Wilimowski прати судбину пољске породице јеврејског порекла, која долази на југословенско/хрватско приморје непосредно пред Други светски рат. У овом роману Јерговић показује све одлике свога стила: лепа и сигурна реченица која нас, често из визуре болесног дечака, неужурбано уводи у свет породице над коју се надвијају тмасти облаци надолазеће катастрофе, пажљиво грађење класно одређеног света прожетог описима југословенске/хрватске забити, карактери исцртани пратовском сведеношћу, или мановским осећајем за детаљ, и све то, наравно, обојено неупоредивим Јерговићевим талентом да пронађе оно боље у људима и њиховим, ма колико раскошним, у основи јадним животима. У овај рукопис Јерговић уводи још једну своју велику љубав - фудбал. Први пут, чини се, фудбал није предмет Јерговићевих новинских, или есејистичких записа, необично важна карика у његовом сентименталном васпитању, већ догађај који, овога пута, улази у функцију приповедања, у роман. Уосталом, Вилимовски је име једног пољског фудбалера који је, на утакмици Бразил - Пољска на светском првенству у Италији 1938. године, направио дар-мар у бразилској одбрани.

Смењивање кадрова, призора, судбина, предела, све то, прожето суморном атмосфером у којој нацизам, незадрживо продире у наше животе и с лакоћом их разара, у овом Јерговићевом роману води ка смрти. Ка многим смртима. А опет, овај роман неће остати упамћен по томе, по смрти, већ по нечему другом, по ономе што један изврстан, велики писац, уме да отме од те смрти, да јој украде испред носа, да је предрибла, макар за тренутак, пре него што њега, или његове јунаке, не заустави надомак гола: памте се упечатљиви детаљи живота језиком сачувани од смрти.

Текст чита Ковиљка Панић.

Циклус уредио Иван Миленковић.