Антологија српске музике

Рођен 1927. године, Властимир Перичић је био једна од централних личности српске музике друге половине XX века. Премда је велики допринос музичкој култури у домаћој средини дао као теоретичар, музички писац и педагог, Перичић је један период свог живота деловао и као композитор. Његов не превише разуђен, али садржајан опус убраја дела солистичке, камерне и симфонијске музике центрирана у оквирима неокласичног стилског проседеа. Припадајући генерацији српских композитора рођених крајем треће и почетком четврте деценије, а која је на музичку сцену ступила у годинама након Другог светског рата, Перичић је своју уметничку поетику изградио на стремљењима ка успостављању модернистичког музичког простора, који је у овом периоду освајан отклонима од идеологије социјалистичког реализма. У том погледу, кроз остварења попут Сонатине за виолину и клавир, Фантазије квази уна сонате и Симфонијете за гудачки оркестар, које пише током 50-их година прошлог века, Перичић профилише свој музички израз заснован на беспрекорном композиционо-техничком мајсторству, јасној формалној организацији, те позно-романтичарском хармонском језику.

По речима музиколога Драгане Стојановић-Новичић, Симфонијета за гудаче, компонована 1957. године „једна је од најсадржајнијих и најконзистентнијих Перичићевих композиција". Ово дело, представља компендијум Перичићевог поимања и стваралачког сагледавања гудачког ансамбла, у коме проналази неслућене изражајне могућности. Мрачна, готово невесела атмосфера, која је апострофирана већ самим уводом, кореспондира са многим страницама симфонијског ткања Василија Мокрањца. Пишући Симфонијету, Перичић се приближио симфонијској драматургији Мокрањца, делећи са њим слична стваралачка решења: «бетовеновски симфонизам у којем је добро и светло јасно раздвојено од лошег и мрачног, латентно или експлицитно присутан тријумфални ход од таме ка светлости, као и високи напон сукоба различитих музичких организама - тематских субјеката». Поред Симфонијете, шест година старији Симфонијски став представља још једно значајно Перичићево оркестарско остварење. Настао на самом почетку Перичићевог композиторског пута, Симфонијски став приказује иста стилска усмерења, мада и нешто скромније композиционо умеће младог аутора.

Аутор емисије: Стефан Цветковић.