Са више од 700 аутора, Белгија држи светски рекорд по броју стрип цртача по квадратном километру. Поставке и програми у музеју прате тај развој од самих почетака и првих новинских каишева, па све до савремених графичких новела.
Музеј стрипа је пре неколико дана посетила наша колегиница Тамара Вученовић и припремила разговор са Мари Нифс (Marie Neefs), културологом, о колекцији и великој изложби „Век белгијског стрипа” која је припремљена поводом обележавања 100 година белгијског стрипа, о богатој историји и о томе како су стрипови нестали из новина, али и о данашњој позицији девете уметности, у дигиталном окружењу које се готово свакодневно мења…

Ауторка емисије је Тамара Вученовић.

Албум започиње музиком Хилдегард фон Бинген, а затим следе мотети Ђованија Пјерлуиђија да Палестрине, као и мало познатог позноренесансног композитора Винченца Бертолузија - венецијанца који је каријеру градио на двору пољског краља Жигмунта III у Кракову, а потом и кратко на двору Кристијана IV у Копенхагену.

Поред дела тјудорских композитора, те остварења италијанских ренесансних мајстора, укључујући и Мадалену Казулану, чућете и Магнификат за 13 гласова Жоаоа Лоуренца Ребела, португалског композитора који је стварао на преласку ренесансе у рани барок. Овај ексцентрични уметник радио је на двору Јована IV, у чијој је службио био још када је овај владар био шестогодишњи дечак, а међу њима се развило блиско пријатељство, потпомогнуто заједничком љубављу према музици. Ребелов музички стил се ослањао на венецијанску вишехорску праксу, посебно на радове Ђованија Габријелија и Клаудија Монтевердија.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Ан Гастинел је на европску позорницу ступила 1990. године када је представљала Француску на Евровизијском такмичењу младих музичара у Бечу. Уследили су високи пласмани и награде на великим међународним такмичењима у Схевенингену, Прагу, као и престижном конкурсу „Ростропович“ у Паризу.

Током тридесетогодишње каријере наступала је у најзначајнијим светским дворанама сарађујући са диригентима и музичарима попут Јехудија Мењухина, Мстислава Ростроповича, Курта Зандерлинга и Пава Јервија.

Као признање за њен допринос француској култури, Марта Казалс-Истомин, удовица чувеног Пабла Казалса, одабрала је управо Ан Гастинел да 1997. године, током годину дана, свира на Казалсовом легендарном виолончелу градитеља Матеа Гофрилера. Данас она наступа на изузетном инструменту Карла Ђузепеа Тестореа из 1690. године.

Поред живих наступа и студијски снимци ове уметнице су освајали критику и публику. Објављујући најчешће за издавачке куће Наив и Ла долче Волта, добила је најзначајнија национална признања, а посебно се истичу снимци Бетовеновог Троструког концерта уз Николаса Ангелича и Гила Шахама, као и комплетна Бетовенова трија из 2020. године, који су добили највиша признања француске критике - „Choc“ и „Diapason d'or“.

Куриозитет је да Ан Гастинел држи јединствен рекорд као једина музичарка која је освојила награду Victoires de la Musique у све три класичне категорије: као „млади таленат“ 1994, затим за „Најбољи снимак године“ 1995, те као „солиста године“ 2006.

Ова уметница је активна и као камерни музичар, редовно сарађујући са пијанисткињом Клер Дезер, виолинистом Гилом Шахамом, као и са квартетом Ермес и ансамблом Француска виолончела.

Поред активног концертирања, Ан Гастинел се посветила педагогији. Од 2003. године ради као професорка виолончела на свом матичном конзерваторијуму у Лиону, а од 2022. предаје и на Музичкој академији Жаруски.

У емисији ћете чути како Ан Гастинел свира дела Жака Офенбаха, Сезара Франка, као и Концерт за виолончело Роберта Шумана. Критичари су истакли њену техничку стабилност и контролу над гудалом, као и беспрекорно извођење каденце у трећем ставу. Њен приступ овом делу је уздржан и фокусиран и како то примећује критичар магазина Бибиси мјузик, представља „одличан контратекст, на пример, драматичном и бурном извођењу Мише Мајског, јер враћа композицију у оквире Шумановог "унутрашњег света снова".

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Саговорници у емисији су и редитељ Милутин Петровић, драматуршкиња Јелица Зупанц, фронтмен „Седморице младих“ Јова Радовановић и доајен глумишта Аљоша Вучковић.

Аутор, продуцент и водитељ: Душко Марић

По повратку из рата, Ентони је основао свој велики бенд и борио се за посао на све мањем тржишту. Његов највећи хит дошао је 1954. године, када је снимио обраду теме Вебове полицијске емисије „Драгнет“. Такође је зарадио место на „Топ 10 хит“ са плесном мелодијом „The Bunnу Hop“. Ентонијева сјајна обрада песме "Peter Gunn" била је вероватно најпродаванији снимак те песме.

Ентони је био прави предузетник, водио је мрежу предузећа која је укључивала музичку издавачку кућу, уговорене бендове (откупио је краткотрајни биг бенд Били Меја када се распао), ноћни клуб у Холивуду. Ентони је такође био редован на сцени у Лас Вегасу, са наступом који је укључивао стенд-уп комичара и групу певачица међу којима је једно време била и Вики Кар.

Напослетку, расформирао је свој биг бенд и наставио да ради у Вегасу и другде са комбо саставима. Водио је сопствену издавачку кућу „Aerospace“, која је поново издала његове снимке, као и оне Глен Милера и Били Меја, све до 2000-тих пре него што је отишао у пензију.

Током година, био је на пуно места у шоубизнису – био је музички директор телевизијске серије „TV Top Tunes“, појавио се са својим оркестром у музичком/плесном филму „Daddy Long Legs“ из 1955. Године са Фред Астером и Лесли Керон у главним улогама. У периоду 1956–1957 глумио је у телевизијској естрадној емисији „The Ray Anthony Show“. Ентони се такође појавио у неколико филмова током касних 1950-тих, укључујући „The Five Pennies“ у којем је тумачио Џимија Дорсија, као и у Ван Дореновим филмовима „High School Confidential“ (као "Bix") and „Girls Town“. У телевизијској сезони 1959–1960, гостовао је у епизоди „Операција Рамрод“ шпијунске серије Дејвида Хедисона „Пет прстију“ на НБЦ мрежи. Ентони и његов бенд су се појавили у филму „Thе Girl Can't Help It“(1956), а 1957. године снимили су музику за филм „This Could Be The Night“ са вокалом Џули Вилсон.

Почетком 1980-тих, Ентони је поново основао биг бенд са осталим члановима бенда, укључујући Бади Рича, Хари Џејмса, Лес Брауна и Алвин Реја. Ентони, који је почаствован звездом на холивудском Булевару славних, наставља да буде активан као вођа бенда и музичар, a његови каснији радови имали су тенденцију да се одвоје од биг бенд џез стила из ранијих дана, у распону од „lounge“ музике до блуза, филмских и телевизијских тема.

Марина Ђурашковић је добитница „Златног микрофона”, признања које јој је уручено приликом обележавања 55. годишњице Радио Београда 2. Свој професионални рад започела је на овом програму, а највеће новинарске домете остварила је праћењем кинематографије, извештавањем и коментарисањем најважнијих догађаја и остварења у овој области.
Добитница је и других награда ‒ Плакете Југословенске кинотеке, као и награде „Златни дукат” Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи.

Уредница емије је Мелиха Правдић.

Ова социо-психолошка и политичка традиција утемељена је пре свега у географском положају Србије и Балкана као месту додира али и сукоба Истока и Запада. Тај феномен на нашу историју, традицију и културу испољавао се од прилике до прилике, од добра до зла. У сваком случају деловао је у две димензије цивилизацијски и геополитички.

Србија се и данас пре свега геополитички а по многим мишљењима и цивилизацијски налази између Истока и Запада. У глобалној кризи и сукобу на истоку Европе таква позиција је све теже одржива а притисци да се определи све јачи. Kоме Србија припада Истоку или Западу, мора ли да се определи, може ли остати политички неутрална и колика је цена неутралности за Речено и прећутано говоре дипломата Зоран Миливојевић и Драгомир Анђелковић, историчар и политички аналитичар.

Аутор емисије је Радован Пантовић.

Српска пољопривреда и даље почива на више од пола милиона газдинстава, али број људи и домаћинстава која се баве производњом хране из године у годину опада. Наша земља треба више да промовише домаћу храну и удруживање пољопривредника како би се побољшала понуда производа за захтевна извозна тржишта речено је у Задружном савезу Србије на 8. додели традиционалних награда за етно бренд године. Свечаност је одржана у њиховом дворишту које је за ту прилику било преуређено у сајам награђених производа. Детаље доноси Иван Јовановић.

Кинески председник Си Ђинпинг је први пут, после шест година, у званичној посети Северној Кореји. О од‌јецима посете у другом сату емисије саговорник наше Јелене Видић је дописник РТС- а Иља Мусулин.

Са вама је Јована Обренић.

1934. године, почео је да снима за издавачку кућу “Брансвик”, снимећи песме „That's Where the South Begins“, „Long About Midnight“, „Jamaica Shout“ и „Star Dust“.

Његов бенд „Prima and his New Orleans Gang” је имао свој први наступ у клубу под називом „Famous Door“, у власништву и под управом Џека Колта. Снимци из 1935. године били су комбинација диксиленда и свинга, Снимак „The Lady in Red“, је био национални џубокс хит.
1936. године, Прима снима песму „Sing Sing Sing“, која је касније постала велики хит Бени Гудмена.

Године 1939, Прима је имао уговор да наступа у црначким позориштима у Њујорку, Балтимору, Бостону и Вашингтону. Прва дама Елеонора Рузвелт присуствовала је његовом наступу у Вашингтону и званично га позвала на прославу рођендана председника Френклин Д. Рузвелта.

До средине 1940-тих, Прима је доживљавао велики успех, публика је куповала карте рано ујутру за представе те вечери. Упркос антииталијанском расположењу током рата,  наставиоје да снима италијанске песме, од којих је најпознатија „Angelina“, названа по његовој мајци.

До краја ратних година, популарност биг бенд музике је опадала, па се његов музички фокус померио ка  буги-вуги стилу, раном R&B и рокенролу. Његова музика је додатно обухватала и италијанску народну музику, попут тарантеле - наглашено је користио италијанску музику и језик у својим песмама, мешајући елементе свог италијанског и сицилијанског идентитета са џез и свинг музиком. У време када су етнички музичари били обесхрабрени да отворено истичу своју етничку припадност, његово упадљиво прихватање своје сицилијанске етничке припадности отворило је врата другим итало-америчким и етничким америчким музичарима да покажу своје корене.

1954. године  Прими је понуђен боравак у “Сахари” у Лас Вегасу и наступ са Кили Смит – који је био прави хит и на крају довео до тога да Прима потпише уговор са “Capitol Records” 1955. године, а група је редовно наступала у Лас Вегасу до краја деценије. 1956. године објавио је свој први албум “The Wildest!”, а неке од популарних песама укључују његов потпури песама „Just a Gigolo“ и „I Ain't Got Nobody“.

Дуо је такође прерадио песму „That Old Black Magic“, која је била хит међу 40 најбољих два месеца. То је дуету донело “Греми” награду.

1961. године, Френк Синатра је позвао Приму да наступи на инаугурационој гала вечери за председника Џон Ф. Кенедија; њих двоје су заједно извели „Old Black Magic“.

Године 1967, Прима је добио гласовну улогу у анимираном филму Волт Дизнија „Књига о џунгли“, као бучни орангутан Краљ Луи. Извео је хит песму „I Wan'na Be like You“ на “саундтреку”, што је довело до снимања два албума са Фил Херисом: „Књига о џунгли“ и „Још књига о џунгли“,  отпевававши уводну песму „Winnie the Pooh“ за албум из 1967. под називом „Срећан рођендан Вини Пу“.

2010. године, на стогодишњицу његовог рођења, Прима је добио звезду на Холивудској стази славних.

Придружиће нам се у студију и Соња Миловановић, уредница Радио Београда 2, која ће најавити завршни програм овогодишњег циклуса „Поезија уживо“, који се 13. јуна одржава у Задужбини Илије Милосављевића Коларца. Јединствени пројекат који поезију враћа публици кроз живо извођење и непосредан сусрет са ствараоцима.

Нови албум „Пијани брод“ представиће нам Неле Карајлић. Албум доноси 12 нових песама које, како аутор каже, нису настајале са намером да постану хитови – али верује да ће управо то и бити. Разговараћемо о настанку албума, инспирацији и плановима за наредни период.

Најавићемо и почетак 2. Балканског фестивала филмске режије, који данас отвара врата публици у биоскопима у Београду. Током фестивала биће приказано 21 филмско остварење у оквиру три такмичарске селекције и специјалних пројекција.

Ту је и наш репортер на терену, редовне инфомарције о времену и стању на путевима, спорт, здравље и приче из Србије које обликују дан.

Емисију воде Јана Рокић и Александра Вукадиновић.

Клавирски концерт у де молу, број 1

Клавирски концерт у Е дуру, број 2

Изводи Гил Бе уз пратњу ансамбла Арки ди Санта Чечилија под управом Луиђија Пјована

01:45 Јан Сибелијус

Пета симфонија у Ес дуру, опус 82

Берлинским филхармоничарима диригује Херберт Карајан

02:15 Јоханес Брамс

Виолинска соната у Ге дуру, број 1 опус 78

Свирају Јозеф Сук, виолина и Џулијус Кечен, клавир

02:40 Ернест Блох

Модална свита

Ансамблом Камерата Атлас диригује Далија Атлас

02:55 Јан Сибелијус

Седма симфонија у Це дуру, опус 105

Хале оркестром диригује Џон Барбироли

03:15 Јоханес Брамс

Виолинска соната у А дуру, број 2 опус 100

Свирају Јозеф Сук, виолина и Џулијус Кечен, клавир

03:40 Јохан Себастијан Бах

Клавирски концерт у Де дуру, број 3

Клавирски концерт у А дуру, број 4

Изводи Гил Бе уз пратњу ансамбла Арки ди Санта Чечилија под управом Луиђија Пјована

04:10 Ернест Блох

Три Поеме мора

Нирвана

У ноћи

Пет скица у сепији

Изводи пијаниста Иштван Касаи

04:40 Јоханес Брамс

Виолинска соната у де молу, број 3 опус 108

Свирају Јозеф Сук, виолина и Џулијус Кечен, клавир

02.05 Милан Михајловић
Симфонијске метаморфозе (15.15)
Изводи Словеначка филхармонија. Диригује Урош Лајовиц

02.20 Вук Куленовић
Концерт за клавир и оркестар - Буги (26.43)
Изводи Београдска филхармонија. Диригује Кристијан Мандел. Солиста је пијаниста Александар Шандоров
Мото барбаро (12.28)
Изводи Симфонијски оркестар Радио-телевизије Београд. Диригује Ванчо Чавдарски

03.00

Зоран Ерић
Кореографска слика Иза Сунчевих врата (15.02)
Концерт за оркестар и солисте (14.19)
Изводи Симфонијски оркестар Радио-телевизије Београд. Диригује Ванчо Чавдарски
Музика за клавир и оркестар - Привиђење (28.57)
Изводи Симфонијски оркестар Радио-телевизије Београд. Диригује Станко Шепић. Солиста је
пијаниста Горазд Херман

04.00 Вук Куленовић
Палимпсест (10.23)
Изводе Радмила Смиљанић, сопран, и Александар Коларевић, клавир
Стара Идијска кантилација (13.16)
Изводе Војин Драшкоци, контрабас, и Милош Петровић, клавир

04.20 Милан Михајловић
Багатела (17.58)
Изводи ансамбл Гудачи Светог Ђорђа. Солисти су виолиниста Сретен Крстић и чембалисткиња Данијела Дејановић

04.35 Дејан Деспић
Минијатуре из циклуса Музички речник, опус 71 (25.43)
Изводи пијанисткиња Наташа Вељковић