И, наравно, свеприсутна баналност. Нацистичке убице су примитивне и баналне особе које воле своју земљу и које беспоговорно извршавају наређења управо с тога што је (јел тако?) отаџбина увек изнад појединачних судбина. Што се на челу државе налазе злочинци, убице и пљачкаши – од којих примају наређења – уопште их не узбуђује јер ни они сами нису бољи, а ако њиховим отупелим умовима и просевне која дилема, истог се часа утапа у литрама алкохола. 

Роман Мартина Ејмиса објавиће Културни центар Новог Сада.

С енглеског превео Игор Цвијановић
Чита Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

И, наравно, свеприсутна баналност. Нацистичке убице су примитивне и баналне особе које воле своју земљу и које беспоговорно извршавају наређења управо с тога што је (јел тако?) отаџбина увек изнад појединачних судбина. Што се на челу државе налазе злочинци, убице и пљачкаши – од којих примају наређења – уопште их не узбуђује јер ни они сами нису бољи, а ако њиховим отупелим умовима и просевне која дилема, истог се часа утапа у литрама алкохола. 

Роман Мартина Ејмиса објавиће Културни центар Новог Сада.

С енглеског превео Игор Цвијановић
Чита Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

Оснивањем одсека хармонике у Музичкој школи „Исидор Бајић” у Новом Саду 1955. године, Барачкова је желела да популаризује хармонику као уметнички инструмент, а од самих почетака се неговало солистичко, камерно и оркестарско музицирање ученика. Пре тога, 1951. године, Маргита Барачков основала је ансамбл хармоника под називом „Комарац”. Само деценију касније, оснивањем одсека хармонике у Средњој музичкој школи „Исидор Бајић”, у састав оркестра осим наставника, студената и аматера, улазе и ученици поменутог одсека, ансамбл мења име у Оркестар хармоника АКУДУНС „Соња Маринковић”, а диригентску палицу наредних четрдесет година преузима Милана Барачков-Маленица. Њеним залагањем, осим што су постављени темељи модерне наставе хармонике, не само у школама, већ и много шире, хармоника је доживела велику експанзију, те су се за овај инструмент заинтересовали многи савремени композитор као што су Карољ Кромбхолц, Рудолф Бручи, Иван Ковач, Никола Петин, Петар Озгијан, Стеван Дивјаковић, Славко Шуклар и други, а који су својим композицијама значајно обогатили литературу за овај инструмент.

Оркестар „Соња Маринковић” је наступао на значајним европским и светским фестивалима и манифестацијама, а о томе сведоче и многобројна златна одличја тада најпознатијих такммичења у Палерму, Луцерну, Женеви, Кастелфидарду и другим.

Од 1990. године место диригента заузима акордеониста и педагог Горан Пенић, који у свом раду инсистира на уметничком изразу и лепоти звука хармонике. Под његовим руководством оркестар је наставио да ниже успехе на светским такмичењима, а према писању музиколога Душана Михалека, „оно по чему их препознају… је максимална усвираност и увежбаност, те избалансираност у звуку и квалитету тона”. Занимљива је и чињеница да Пенић приређује и транскрипције за ансамбл које, према речима критике, нису пуке транскрипције, већ промишљене реинтерпретације које истичу широк спектар боја и могућности хармонике. Управо кроз такве аранжмане инструмент је добио оркестарски третман са јасно профилисаним деоницама, контрастима и динамичким градацијама.

Уредница емисије Марија Вуковић

Чланови групе Јава, као чувари суфи традиције, нуде савременији приступ увођењем инструмената у репертоар који се у прошлости изводио а капела. Будући да је суфизам, као мистички део ислама уско повезан и са филозофијом, где музика и ритуал воде душу ка уједињењу са божанством, музичаре групe Јава прати плес „вртећих” дервиша, у тежњи да досегну извор савршенства.

Уредница емисије Марија Вуковић

Након тога следи Први клавирски концерт у Це дуру, опус 15 Лудвига ван Бетовена, са Мартом Аргерич као солисткињом.

Посебну димензију овом наступу у Лугану дао је поновни уметнички сусрет Марте Аргерич и Шарла Дитуаа, двоје музичара чије су се биографије деценијама укрштале и на приватном и на професионалном плану. Некадашњи супружници, Аргерич и Дитуа остали су повезани музиком, пре свега великим концертантним репертоаром у којем су остварили низ запажених сарадњи. Зато њихов наступ у Лугану није био само још једно извођење Бетовеновог Првог клавирског концерта, већ и сусрет уметничких искустава, памћења и међусобног разумевања. Марта Аргерич је и овом приликом потврдила оно због чега њене интерпретације деценијама изазивају велику пажњу. Наиме, њено свирање никада не оставља утисак унапред обликоване интерпретације, већ музике која се пред слушаоцима ствара непосредно, слободно и са живим унутрашњим пулсом.

Други део концерта испунила је Четврта симфонија у А дуру, опус 90 Феликса Менделсона. Идеје за писање овог остварења композитор је добио током путовања по Италији, 1830. и 1831. године, па је оно познато и као Италијанска симфонија. Партитуру је завршио 1833, када је симфонија премијерно изведена у Берлину, а том приликом сам Менделсон је дириговао оркестром.

Снимак из серијала Премијум концерти Еурорадија уступљен нам је посредством међународне размене.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Рођена 1984. у Атини, Мариа Стратигу је музичко образовање започела са седам година у родном граду код Софије Муратоглу, а наставила са Христосом Папагеоргиујем. Атински конзерваторијум уписује у класи Алики Ватикиоти, а дипломира 2007. године. Као стипендисткиња Фондације Александар Оназис, Мариа Стратигу исте године одлази на Краљевски конзерваторијум Шкотске где код Џонатана Плаурајта и Фалија Паврија завршава постдипломске студије, да би на Краљевском северном музичком колеџу у Манчестеру стекла и уметнички докторат под менторством Барбаре Кели. Њено истраживање било је наиме фокусирано на снимање комплетних Етида за клавир Луиз Фаренк. Овај подухват је убрзо, међутим, проширен и на остала дела француске композиторке, те 2023. године – у сарадњи са дискографском кућом Grand Piano Records под окриљем Naxos-а – заокружен у виду снимања њене целокупне солистичке музике за клавир. Ово изузетно постигнуће овенчано је наредне године наградом „Ђина Бахауер– Николас Думба” које је Марији Стратгиу доделило Музичко удружење са именом легендарне грчке пијанисткиње.

У осврту на албум Етида Луиз Фаренк (чији избор репродукујемо у емисији), критичар Ралф Грејвс истиче да се „извођење карактерише давањем приоритета музикалном обликовању над пуким техничким умећем. Пијанисткиња уноси лаку елеганцију и динамичку контролу у музику, осигуравајући да сложене текстуре остану јасне и певљиве. Избор темпа Стартигу је „просвећен”, заснован на познавању стила, чинећи комаде занимљивим чак и за слушаоце који нису упознати са клавирском литературом мање познатих раних романтичара”. У питању је двоструки албум на којем Мариа Стратигу изводи укупно 87 етида из опуса 21, 41, 42 и 50. Ови комади налазе се на размеђи техничких вежби и концертантних комада којима се приближавају управо захваљујући поетској лирско-драмској димензији свог садржаја. 

Након што је 1980. године музиколошкиња Беа Фридланд објавила прву детаљну биографију Луиз Фаренк и покренула академско интересовање за њена дела, интересовање извођача за композиторку на прелому два миленијума почело је да расте, те импулс новом животу њене музике дају бројни истакнути интерпретатори. Можемо тако навести Јаника Незе-Сегена који последњих сезона композиторкине симфоније често уврштава у програме концертних наступа Филаделфија оркестра заједно са делима кључних фигура раног романтизма попут Менделсона и Шумана, док је рецимо и то 2023. године, француска диригенткиња Лоран Екилбе са Инсула оркестром за Ерато објавила двоструки компакт-диск са свим симфонијским делима Луиз Фаренк у извођењу на аутентичним инструментима. Обухватајући целокупну клавирску заоставштину композиторке, Мариа Стратигу ју је поред албума са етидама представила из кроз два издања тематски насловљена Теме и варијације, обухватајући један од омиљених жанрова у виртуозној салонској музици раног 19. века, као и један албум са Рондима – делима која су пружалa форму за лако преплитање музичких материјала. Управо сви наведени облици сведоче о клавирском стилу Луиз Фаренк који се занива на класичарској прегледности форме и романтичарској енергији остварене виртуозном бриљантношћу, али у оквирима карактеристичне бидермајерске уздржаности која не допушта снажније пројекције емоционалних стања. По томе би извођачки изазови које задаје клавирски опус Луиз Фаренк били најблискији онима Франца Шуберта, потврђујући својим чистим и надахнутим звучним обликовање и високо умеће Марије Стратигу.

Најављујући први албум Тема и варијација, Мариа Стратигу је записала: „За следећи том у серији комплетних клавирских дела Луиз Фаренк, одлучила сам да снимим први део њених тема и варијација. Уводи који претходе свакој теми стварају утисак оркестарског писања, док споре варијације приказују снажне мелодијске линије. На другој страни, теме и брже варијације још једном демонстрирају елеганцију и финесу, шарм, духовитост и хумористичан карактер њених дела. На другој страни сусрешћте се са тугом и дубином емоција које не би биле могуће истаћи без квалитета композиционих поступака које су једноставно изванредни у својој прецизности и довршености...”

Ова пијанисткиња помно је посвећена академској каријери као истраживачица махом стваралаштва жена композитора, објављивајући радове у бројним научним часописима који се баве овом тематиком, док њена извођачка пракса укључује и концертна предавања којима се – у односу на врсту репертоара који изводи – пре сврстава у ред музичких „кустоса” него екстровертних виртуоза на сцени. Управо у тој улози, Мариа Стратигу је до данас остварила наступе у бројним европским земљама попут Уједињеног Краљевства, Италије, Шпаније, Чешке, редовно свирајући у родној Грчкој, док сталан ангажман има на Универзитету у Шефилду где делује као предавач из области музичког извођаштва. У репертоарском погледу, своју специфичну посвећеност појединим ауторима, Стратигу преноси и на поједине савремене грчке композиторе чија је дела и премијерно изводила у Грчкој, односно промовисала у иностранству, док међу ствараоцима на прелазу 19. и 20. века посебно место на њеном репертоару има још један Француз – Габријел Форе. У емисији, поред осталих дела, репродукујемо и Фореову Тему са варијацијама опус 73.

Аутор емисије: Стефан Цветковић  

У петак, 12. јуна, наступају: Марко Ђорђевић – труба, Љубомир Турајлија – саксофон, Кори Вилкокд – саксофон, Милован Пауновић – клавир, Мирослав Шарбановић – конрабас и Лука Јовичић – бубњеви.

Директне преносе пратите на РТС 3 и Трећем програму Радио Београда.

Снимак су остварили сопран Монсерат Фигерас и ансамбл La Capella Reial de Catalunya, под управом Жордија Саваља.

Аутор емисије: Ивана Комадина.

Aутор Рајко Милошевић.

Аутори и интерпретатори:

Ања Вулетић

Сташа Тришић

Софија Павковић

Марко Јакшић

Растко Милутиновић

Милена Колашинац

Тара Љушковић

Зоран Милошевић

Андреј Вујошевић

Петра Семиз

Сара Секулић

Лана Илић

Ања Костов

Нина Мацут

Сниматељ у студију: Огњен Шкрбовић

Режија, монтажа и избор музике: Марија Стојков

Руководилац Дечје драмске групе Радио Београда: Петар Станојловић

Аутор: Милена Радић
Тон мајстор: Владимир Пенђер

Након свих ратова, после којих нам је земља постала много мања, у граду у коме је рођен, Петар Ракић једнако остаје посвећен музици, нарочито џезу и блузу. Оснивач је и учесник бројних музичких фестивала, али и црквеног хора Бранислав Нушић. Један је од најбољих домаћих и регионалних џез гитариста и музички педагог богате каријере, а покренуо је и дечји фестивал забавне музике Цвркути са Ибра. Идејни је творац и дугогодишњи директор чувеног North City Jazz & Blues Festival у Косовској Митровици, који је угостио скоро све домаће и бројне светске уметнике. Добитник је Ордена Светог Саве - Другог степена и награде Савеза естрадних уметника Србије за животно дело.

Aутор Иван Миљковић.

Осму сезону циклуса „Поезија уживо!" Радио Београда 2 завршавамо наступом песникиње Драгане Младеновић. Она је ауторка десет песничких књига (Нема у томе нимало поезије, Распад система, Творница, Асоцијални програм, Омот списа, Родбина, Магда, Слова љубве, Фемицид и друге песме, Роботка) и једног избора из поезије (Грађа за леп роман). Активно пише и за децу и тинејџере, а за оба ова вида стваралшатва награђена је бројим признањима. Пред њен наступ на Коларцу у суботу 13. јуна са Драганом разговарамо о њеном књижевном путу, развоју, главним подстицајима да пише, ангажованој поезији....

Уређује и води Соња Миловановић

У РТС клубу у згради Радио Београда одржано је представљање књиге „Мали радио у великом радију ‒ други пут” Петра Жебељана, дугогодишњег новинара и уредника Дечије редакције Радио Београда. Откривамо о чему је у овој књизи сећања писао доајен наше куће.

Најавићемо промоцију песничке књиге „Атлас одлазака” Јоване Бараћ, која ће бити одржана следеће седмице у галерији „Застава је пала на нас” у Београду. Реч је о књизи која, како се наводи, ауторка од породичне историје прави поетску мапу на којој се укрштају љубав и повреда, наслеђе и побуна, припадање и одлазак. Књигу је објавила издавачка кућа Сви ми.

У духу почетка Светског првенства у фудбалу, једна тема у данашњој емисији биће и догађај под називом „Од фудбала до књижевности”, који је одржан у Француском институту у Београду. Представљена је књига „Похвала измицању” француског писца Оливијеа Геза, а у разговору су учествовали књижевни критичар Милош Живковић и Иван Исаиловић.

Емисију води Сара Арсеновић Спајић.

Величина Истанбула почива у његовој прошлости, колико и садашњости, а њени знакови свуда су видљиви. Када слетите на модеран аеродром и сјурите се у град дуж широке аутостраде, прво што ћете срести су високе одбрамбене камене зидине са кулама, које је у четвртом веку подигао византијски владар Теодосије. У последњих хиљаду година освајачи су успели да их пробију само два пута.

Музичко друштво за шетњу кроз вреву модерног Истанбула, у данашњем Путу свиле, пружиће нам групе Ахмета Хаџија Текбилека и Тристана Дрисенса и, наравно, трио Таксим.

Аутор емисије је Ивана Комадина.

Данашњу емисију уређује и води Владимир Џудовић.

Аутор и водитељ: Дијана Ивановић