Рођен 1941. у једном селу поред Доњецка, Кикта је студирао на Московском конзерваторијуму, на којем данас и сам предаје.
Емисију ће испунити његова концертантна симфонија "Фреске св. Софије Кијевске".

Уредница и водитељка је Горица Пилиповић.

Тематски део Филморама, у целини је посвећен Фесту. За Радио Београд 2 говоре Агусти Вила, (Мрежа за комарце), Разван Василеску (Библиотека Паскал), Ник Селија (Албанац).
Гост Филмораме биће и Срђан Кнежевић, аутор документарног филма Авала филм - решење или пропадање.

Емисију води Марина Ђурашковић

Стручњаци кажу и да зими чешће долази до инфаркта. У здравственој трибини тражимо одговор на питање - како се чувати и сачувати? Зашто и зими треба пити доста воде и да ли срчани болесници смеју да излазе напоље када је температура изразито ниска?

Наш гост, кардиолог и интерниста др Горан Поднар одговориће и на питање да ли током ледених дана треба променити уобичајену терапију. Он ће такође радо и Вама дати савет уколико се јавите на 011 322 52 99 или 011 322 54 99.

Емисију води Слободан Николић.

Радио Београд 1, 17.00

Тематски блок Арс сонора у великој мери је претрпео санкције снега и велике хладноће, јер су скоро сви концерти планирани за другу недељу фебруара били отказани. Ипак, моћи ћете да чујете како је, у свом редовном термину, свирао оркестар Београдске филхармоније, а гошћа уреднице и водитељке Зорице Премате биће проф. Гордана Каран, која ће говорити о најновијим CD издањима Факултета музичке уметности у Београду.

У данашњој емисији говорићемо о онима које је сакупио и забележио Вук Стефановић Караџић.

Уредник емисије: Драгана Маринковић

Ове недеље је у Стразбуру одржан састанак Извршног одбора Европског Форума Рома и Травелерса.

И ове недеље чућете још једну народну причу о Пенги, легендарном јунаку у усменом предању Рома. Вечерас слушамо о томе "како су хвалили Пенгу".

Емисију воде Гордана Нешовић и Хириша Бериша.

Радио Београд 1, 19.20

Прошле недеље започели смо емитовање опере "Садко", односно, њен први чин, а у емисији која је пред нама чућете ову оперу до краја.
Изузетну певачку екипу солиста "Маријинског театра", као и домицилни хор и оркестар, предводи Валериј Гергијев.

Емисију уређује и води Зорица Премате

Стицајем околности постао је тренер. Иако углавном самоук створио је низ асова: Александра Ивошев, Аранка Биндер, Немања Миросављев, Маријана Фрич, само су неки од стрелаца који су под тренерском руком Јаноша Јухаса остваривали врхунске резултате на највећим такмичењима. Његови ученици су освојили 3 олимпијске медаље, 11 одличја на светским и 38 на европским шампионатима. Уз то, поставили су и 7 светских рекорда.

Аутор Мирослав Нешић.

Радио Београд 1, 16.00

1. чин 106.54

2. чин 68.25

3. чин 72.52

Парсифал - тенор Џес Томас

Амфортас - баритон Џорџ Лондон

Титурел - бас Марти Талвела

Гурнеманц - бас Ханс Хотер

Клингсор - бас Густав Најдлингер

Кундри - сопран Ајрин Далис

Два витеза Светог грала - тенор Нилс Мелер и бас Герд Најнштет

ансамбли Бајројтских свечаних игара

Диригент: Ханс Кнапертсбуш

Бајројт, 1962.

Стабат Матер 22.55

(Лина Мкртчјан, алт / Александар Фисејски, оргуље / Камерни оркестар/ Игор Жуков)

Концерти са многим инструментима

ге-мол 9.49

Це-дур 12.08

де-мол 10.03 (Дрезденски државни оркестар / Виторио Негри)

Свирају виолиниста Стефан Миленковић и кларинетиста Миленко Стефановић

Концерт за виолину и гудачки оркестар 18.54

(Стефан Миленковић / БГО "Душан Сковран" / Александар Павловић)

Концерт за кларинет и гудачки оркестар 18.19

(Миленко Стефановић / гудачи Загребачке филхармоније / Милан Хорват)

Концерт за виолончело и оркестар 20.23 (Јехуда Ханани СО РТБ / Владимир Федосејев)

Моцарт: Увертира за оперу Чаробна фрула  7.20

(Лондонски филхармонијски фестивалски оркестар /Алфред Шолц)

Шуман: Клавирски концерт а-мол 30.4215137

(Рудолф Серкин / Филаделфијски симфонијски оркестар / Јуџин Ормандиј)

Моцарт: Симфонија "Јупитер" 29.51 (СО Мађарског радија / Ервин Лукач)

Извођачи: Токијски квартет

Заплет а капела и инструменталних песама

Награду Фипресци Србија за најбољи домаћи филм у 2011. години добио је филм "Парада" редитеља и сценаристе Срђана Драгојевића.

За најбољег редитеља изабран је Милош Радивојевић, за филм "Како су ме украли Немци", а том филму припала је и награда за сценарио који су писали редитељ, Светозар Влајковић и Владислава Војновић, затим награда за музику - Исидора Жебељан, монтажу - Петар Јаконић и костим - Гордана Ангеловски.

Најбољи глумци су Никола Којо ("Парада") и Јелена Ðокић ("Како су ме украли Немци").

У оквиру пројекта "Сарајево - град филма" и ове године биће снимљена четири кратка играна филма, која ће премијерно бити приказана у оквиру 18. Сарајево филм фестивала.

На конкурс је било пријављено укупно 16 пројеката, чије ауторске тимове чине млади таленти, учесници 4. и 5. "Сарајево Талент Кампуса".

Још један холивудски филм о Спајдермену ускоро ће се наћи у биоскопима. Редитељ Марк Веб је свој продукцијски пројекат "The Amazing Spider-Man" најавио новим трејлером.

Филм ће се у биоскопима наћи 3. јуна.

Дебитантски играни филм "Клип" редитељке Маје Милош добитник је "Тигра", прве награде на 41. Интернационалном филмском фестивалу у Ротердаму, а такође је добио и награду холандске критике.

"Клип" је био приказан у оквиру званичног такмичарског програма "Tiger Award Competition", а то му је уједно била и интернационална премијера, као и прво званично учешће једног српског филма на овом светском фестивалу А категорије.

Јасмина Димитријевић говори о чувеном филму Френка Дарабонта "Бекштво из Шошенка".

Уредник и водитељ: Слободан Ђукић.

Радио Београд 1, 22.30

Емисију воде Гордана Нешовић и Хириша Бериша.

Радио Београд 1, 19.20

Тема данашње емисије је џез и политика.

Аутор је Јадран Ерчић.

Ансамбл за рану музику Ил ђардино армонико

бр.1 Еф-дур  18:14

бр. 2 Еф-дур 11:03

бр. 3 Ге-дур 10:44

бр. 4 Ге-дур 15:11

бр. 5 Де-дур 20:48

У данашњој емисији Џез сцена биће представљена четири нова издања ове продукције. Све албуме потписују пијанисти, из различитих земаља света. Осим прилике да се сагледа улога клавира у савременом џезу (овај инструмент је Ајхеру посебно интересантан - за ECM активно снима низ уважених светских џез пијаниста разних генерација, међу којима и Кит Џерет), биће ово и прилика да се упореде различите формације у којима се клавир налази - од соло реситала Крега Таборна (САД),

преко трија Јулије Хулсман (Немачка)

и квартета Франсуа Кутуријеа (Француска),

до квинтета Иро Харла (Финска/Норвешка).

Слушаћемо следеће албуме:
Craig Taborn - Avenging Angel
Julia Hulsmann Trio - Imprint
Francois Couturier - Tarkovsky Quartet
Iro Haarla Quintet - Vespers

Аутор и водитељ емисије је Војислав Пантић

Жак Ибер и Жорж Орик

Жак Ибер(1890-1962):

Голгота, свита Калварија (1935)(Онд Мартено) 7.56

(Жак Чамкертен / СО Словачког радија, Братислава / Адриано

Дон Кихот (1933)-из Четири шансоне: Опроштајна песма / Ронсар / Песма Дулсинеји /Арну/и Песма о смрти /Арну/ 8.47

(Анри Кишли, бас / СО Словачког радија /Адриано,1990)

Макбет (1948), свита, последнји, 6 став: Тријумф 8.02

(Словачког радија / Адриано)

Жорж Орик (1899-1983):

Лепотица и звер (1946): Банкет,  Мистерио и  Љубавни очај 8.29

Московски СО / хор Аксиос / Адриано, 2001)

Мулен Руж (1952) / Премијерни снимак (два става) 4.48

(Мери Керју, Сопран /Би-Би-СиФилхармонија из Манчестера / Румон Гамба, 1998)

Слушаћете ренесансне и средњовековне игре у извођењу Клеменчић консорта

Расвета београдске вароши фењерима постављена је 1830. Године поводом свечаности читања хатишерифа, којим је Србија стекла политичку аутономију. Према писању "Србских новина" из 1856. У Београду су била постављена два општинска фењера - један на Теразијама, а други на општинској кући.

Нови Сад је био осветљен фењерима све до краја 80 - тих година 19. Века. Фењери су паљени 20 дана у месецу, а 10 дана је, сматрало се, месечина, и није било потребе да се пале.

Када се у суботичкој општини повела расправа о осветљењу улица и када је у ту сврху требало обезбедити новац од грађана, било је и оних који су били против таквог трошка, говорећи: "Не треба нам то осветљење, јер поштен човек иде спават рано, а битанга нека ломи главу."

У време када у Србији није било струје није сваком био доступан сапун, прашак за веш, па чак ни вода. Пеглало се пеглом на ћумур, кувало се на шпорету на дрва, храна се чувала у ајскаснама, ледаџије су колима са коњима разносиле лед по кућама, а ко није имао стојећи бојлер"на ложење" и каду, купао се у кориту, или у летњим и зимским купатилима.

"У топла купатила долазило се једном или двапут месечно. Једног дана долазили су мушкарци, а другог жене, а купатило се могло и закупити за ритуална купања пред венчања, при којима су се једне недеље купали мушкарци из породице младине - са младожењом, а друге недеље жене из породице младожењине - са младом, вероватно да би се све проверило. Тада се певало и служила се лимунада."

Аутор и уредник: Мирјана Блажић Микић.

Насловна страна: Панорама Теразија 1875. године.

Најлепше странице посвећене теми опраштања љубавника међусобно, као и од сопствених живота у операма Ђакома Пучинија, Ђузепа Вердија, Франческа Чилее, Умберта Ђордана и других, интерпретатирају белканто уметници прошлости.

Емисију уређује и води: Вида Кецман.

Радио Београд 1, 11.00

Бура, Симфониjска фантазија оп.18 23.05 (Државни СО СССР / Јевгениј Светланов)

Виолински концерт Де-дур 36.20 (Виктор Третјаков / СО Радио Сарбрикена / Расел Дејвис.)

Хамлет,Увертира фантазија еф-мол оп 67 17.40 (СО Монтреала / Шарл Дитуа)

11. фебрара 1929. године Латеранским споразумом Италије и Свете Столице основана држава Ватикан. Фебруара месеца 1996. године Слободан Милошевић је боравио у Риму. Као новинар, у Риму је тада био и Зоран Јевђовић. Том приликом нашло се времена и да председник да интервију новинару...

Са каквом лакоћом се у 21 веку прочита да је 17. фебруара 1600. године на ломачи спаљен Ђордано Бруно. Временска дистанца је чудо. Што већа дистанца то веће чудо. Или је можда обрнуто?

После 27 година које је провео у јужнафричким затворима, 11. фебруара 1990. ослобођен је Нелсон Мендела. Био је то догађај за велико славље.

17. фебруар 2000. Коцкица која говори да се тога дана, у београдском Сава центру догодио Четврти конгрес СПС-а. Да преслишамо памћење, да обновимо градиво, да кажемо или да ћутимо, да се питамо или да одговарамо...

Култура: 11. фебруара 1920. опером Мадам Батрефлај отворена је Опера народног позоришта у Београду.

Политика: Није било давно ал' у сећању су кратке ноге па подсећамо - 14. фебруар 2007. Прва конститутивна седница Скупштина Републике Србије и прво заседање скупштине у новом сазиву. Председавала је, најстарија и најискуснија међу посланицима, Борка Вучић.

Уредник емисије: Зорица Алемпијевић.

Радио Београд 1, 10.00

Београд, Скупштина града 19.01.2011.

Цезар Кјуи: Пет малих дуета оп. 56 10.36

Морис Равел: Павана за преминулу инфанткињу 5.28

Жан Франсе: Дворске игре 17.58 са апл

Даријус Мијо:

Умерено, други став Концерта за за флауту, виолину и оркестар 5.02

Интродукција и финале, четврти став Свите за виолину кларинет (виолу) и клавир 5.54

Жак Ибер:

Арија 4.17

Два интерлудијума 7.20

Ђорђо Маинерио: Пасамецо 4.15

Диего Ортис: Пасамецо модерно 1.45

Ђозефо Гуами: Канцона 2.56

Орацио Веки: Тедеска а 5 1.04

Ђорђо Маинерио: Тедеска 2.37

(Капричо страваганте)

Џеремаја Кларк: Волунтари 2.50

Жан Батист Сенај: Алегро спиритуозо 2.21

Јохан Себастијан Бах: Арија из Свите за оркестар бр. 3 Б 1068 3.46

Џон Стенли: Трампет тјун 2.48

(Морис Андре, труба / Џејн Паркер-Смит, оргуље)

Бетовен: Симфонија бр. 6 - Пасторална / 2. став, Крај потока - Анданте молто мосо 12.19

(Академија за стару музику / Кристофер Хогвуд)

Сибелијус: Пет песама:

Пролеће брзо одлази 1.41

Вилин коњиц 4.09

Увече 1.26

Цвет пријателства 2.07

Девојка се враћа са састанка са драгим 3.07

(Соиле Исокоски, сопран / Марита Витасало, клавир)

Дебиси: Море - Од јутра до поднева на мору 8.49

(СО Кливленда / Владимир Ашкенази.

Прокофјев: Ромео и Јулија, клавирска свита, одломак 13.20

Балконска сцена 1.26 / Млада Јулија 3.50/ Монтеки и Капулети 3.28/ Отац Лоренцо 2.33 / Девојке са љиљанима 1,56

Стравински: Песма славуја, симфонијска поема 20.52 (СО Монтреала / Шарл Дитуа)

Како помирити МТВ и богату личну културу, да ли је лакше живети у Србији као другачији или бити део већине, сазнајте у емисији коју води Немања Ћириловић.

Путују већ 40 година, а 45 су у браку. С осмехом и миром, чак задовољством! Кажу да не поседују ништа. А имају - немерљиво благо искуства путовања које им нико и ништа не може одузети. Које их је направило бољима, мудријима и све млађима.

Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић, ауторке емисије Којекуда, доносе Вам животну причу јединственог брачног пара Старчевић.

Радио Београд 1, 23.00

У вечерашњим Висинама емитоваћемо Палестринину мису за шест гласова Вири Галилеи.

Слушаћете је у интерпретацији чланова ансамбала Ла шапел ројал и Органум, под управом Филипа Херевехеа.

Емисију је припремила Ивана Комадина

Уредница и водитељка Зорица Премате припремила је портрет наше композиторке Љубице Марић, сагледан кроз њен камерни опус, а емисију ће започети емитовање њеног остварења "Асимптота" за виолину и гудаче из 1986. године.
Снимак је са премијерног извођења на коме су "Асимптоту" одсвирали виолиниста Срђан Грујић и Београдски гудачки оркестар "Душан Сковран" под управом Aлександра Павловића.

Лед на Ибру код Краљева је све опаснији. На Великој Морави и притокама очекује се делимични и потпуни ледостај. На Сави је све више леда. На Дунаву ће се, предвијају метаоролози, формирати делимични и потпуни ледостај.

Тиса је залеђена а нови хладни дани само повећавају дебљину леда. Тамо где могу, ледоломци и велики бродови разбијају лед.

О томе ћемо разговарати са директором Управе за воде Александром Продановићем, Зораном Матићем из Београд вода и Дејаном Владиковићем из Републичког хидрометеоролошког завода.

Током емисије чућемо и наше репортере који ће бити на обалама залеђених река.

Емисију води Слободан Николић.

Радио Београд 1, 17.00

Уметница Бранка Кузмановић је изложила линеарни систем представљен цртежом у простору и томе додала звучне сензације које детектују активно присуство посетилаца. Тиме је поставила питање феномена празнине простора и могућности превазилажења физичког ограничења.

Како су то разумели они који су дошли да погледају изложбу, чућете у још једној емисији Уметник као публика.

Разговор водила Боба Мирјана Стојадиновић, емисију припремила Љубица Ћетковић

Гост Гутенберговог одговора је Милкица Милетић, поводом новог романа "Terra d'oro". Графички атеље Дерета, 2011. године обајвио је овај роман као део награде "Мирослав Дерета" која се додељује за набољи рукопис пристигао на годишњи конкурс ове издавачке куће. Песникиња и прозни писац, објавила је збирке поезије "Трагом љубави", "Од шаке до усана", "С оне стране"; романе "Запис на латици руже" и "Канабе".

У наставку емисије слушаћете критику романа "Бернардијева соба" Слободана Тишме, награђеног НИН-овом наградом, за најбољи роман написан на српском језику у 2011. години.

Емисију уређује и води Тамара Крстић

Овај врхунски виолиниста све чешће наступа и као диригент, а ужива углед и као педагог (од 2005. године предаје виолину на Краљској академији у Лондону).

Актуелна музичка звезда Максим Венгеров радо разговара са новинарима, па су му водећи светски музички часописи посветили велику пажњу током последњих 10 година.
Пренећемо сегменте његових најинтересантнијих интервјуа, а слушаоци ће у његовој интeрпертацији моћи да чују и композиције Александра Глазунова, Петра Иљича Чајковског, Лудвига ван Бетовена и Јоханеса Брамса.

Аутор  и водитељ емисије је Јасмина Зец

Имаћете прилику и да чујете Steve Earle " I ll never get out of this world alive" као и Tim Mc Graw "Emotional traffic".

Уредник и водитељ: Аца Селтик.

Радио Београд 1, 13.00

Циклус реализујемо на основу потицаја проистеклих из најновијих научних радова на ову тему који су презентовани на научном скупу "Милан Стојадиновић: Политика у доба глобалних ломова" одржаном 12. децембра прошле године у организацији Института за европске студије и Центра за конзервативне студије у Арт центру лепих уметности, дизајна и заната.
У данашњој емисији, о аспектима спољне и економске политике владе др Милана Стојадиновића, говоре др Миша Ђурковић и др Горан Николић. Специјални гост емисије Силен је сестричина Милана Стојадиновића, госпођа Љиљана Пекић, која говори о свом ујаку и послератном периоду у коме је њихова породица била под страховитим притиском комунистичких власти.

Аутор емисије је Биљана Ђоровић

А како "паметно" користити интернет? Шта сваки учесник треба да зна да би мрежу безбедно користио и да не би стварао проблеме другим учесницима? Какве опасности вребају неопрезне? Шта чинити кад ваш компјутер "нападне" вирус? Коме се обратити за помоћ? Како родитељи могу да помогну деци при коришћењу интернета?

Упућени кажу да не постоји апсолутно сигурна заштита детета на интернету али постоје програми (већина је бесплатна и могу се наћи једноставном google претрагом) који могу да прате активност вашег детета и да му забране приступ ка нежељеним садржајима.

Поводом Међународног Дана безбедности на интернету ( обележава се 7. фебруара) који има за циљ да подигне свест и знање о томе како треба безбедно користити интернет, у Таласању разговарамо са Јасном Матић, државном секретарком за дигиталну агенду и Светланом Јовановић, са Факултата организационих наука.

Аутори: Тања Зељковић и Аца Селтик.

Радио Београд 1, 11.00

Наступили су Велики тамбурашки оркестар Радио-телевизије Војводинe под уметничким руководством Мирослава Тубића и гости концерта, вокални дует Весна Димић и Биљана Петковић.

Ауторка и уредница: Драгана Маринковић

У филму о Радивоју Кораћу који је трагично изгубио живот у саобраћајној несрећи 2. јуна 1969. године појављују се бројни кошаркаши - Иво Данев, Јосип Ђерђа, Мишко Чермак, Франческо Варото, Педро Фернадез.

Наратори у филму су такође два славна кошаркаша Саша Ђорђевић и Миленко Тепић.

Главну улогу игра Владимир Алексић. Остале улоге поверене су Катарини Радивојевић, Тихомиру Станићу, Воји Брајовићу и другима, а музику је компоновао Дарко Рундек.

И овога петка путујемо Европом, наше дестинације су Естонија и Француска.

Аутори: Тања Зељковић и Аца Селтик.

Радио Београд 1, 10.00

У изради кључних докумената биће укључен и еснаф чија је улога у досада свим припремама занемарена.
И при писању новог закона једно од основних питања односи се на оснивање Центра за књигу. О томе је расправа давно поведена па је ово и разлог за разговор у данашњој емисији.

Гости уредница Мелиха Правдић су издавачи Зоран Колунџија, Зоран Хамовић и Дејан Илић.

Поред соло песама Милоја Милојевића слушаћете и Пет песама Стефана Малармеа за глас и оркестар Властимира Трајковића. Певаће Катарина Јовановић уз пратњу Гудача Светог Ђорђа. Снимак је забележен у марту 2006. године у дворани Коларчеве задужбине.

Ауторка емисије Милица Андрејевић.

Горан Узелац, виолиниста, рођен је у Београду. Завршио је Музичку школу "Коста Манојловић" у Земуну, освојивши бројне награде на републичким и савезним такмичењима, и признања. Као члан Београдског гудачког квартета наступа у Америци и Италији. Тренутно се бави педагошким радом у Музичкој школи "Јосип Славенски".

Наталија Неженцева, виолончелисткиња, рођена је у Барнаулу, Русија. Дипломирала је у класи Проф. Михаила Курицког на Факултету музичке уметности у Краснојарску. Од 1992. године живи у Београду и ангажована је као заменик вође групе виолончела у оркестру Београдске филхармоније.

Уредник и водитељ Драгана Живојновић.

Радио Београд 1, 21.00

Насловна страна: Диана Јовановић.

У простору Европског кутка у Нишу отворена путујућа изложба десет ромских сликара под називом "НОМАД АРТ".

Репортажа о Ромима који живе у Мађарском месту Ђунђошпата, објављена у британском Гардиану прошлог месеца, изазвала је мноштво негативних реакција већинског становништва. Од тада па до данас не престају жалбе не само локалног мађарског становништва. Протести долазе и са телевизије и новинских страница. Главна нота тих притужби открива дубоке предрасуде према Ромима. У другом делу емисије преносимо како ауторка чланка и уредник Гардијана објашњавају ситуацију у Мађарској и јачање десничарких покрета у тој земљи.

Емисију воде Гордана Нешовић и Хириша Бериша.

Радио Београд 1, 19.20

Слушаоци ће моћи да чују снимак остварен у концертној дворани, солиста, Фламанског хора и оркестра под управом Паула Домбрехта.

Емисију уређује и води Јасмина Зец

Ово драмско дело суштински се бави савременим друштвеним проблемима као што су наркоманија, насилништво, транзиција, сиромаштво, криминал, а посебно агресија, која је често и аутодеструктивна, а највише усмерена на друге. Главни јунак је Светац, идол младих уличара, неостварених људи, пријатељ и непријатељ полиције. Човек од харизме, али главни дилер дроге и наркоман, такође. Радња драме прати његову судбину и односе са породицом, полицијом, пријатељима, наркоманима и онима којима је узор...

Позоришна праизведба била је у Ријеци, у Хрватској, а у Србији је премијерно извођење у форми радио-драме на таласима Радио Београда.

У главној улози: Андреј Шепетковски
Остале улоге: Паулина Манов, Дубравко Јовановић, Феђа Стојановић, Дубравка Ковјанић, Горица Поповић, Млађа Андрејевић, Иван Пантовић и Божидар Стошић.
Радио адаптација: Владимир Б. Поповић
Лектор: Наташа Шуљагић
Музички сарадник: Јелена Јеж
Тон мајстор: Милан Филиповић
Редитељ: Игор Пешић
Уредник серије: Владимир Б. Поповић

Предраг Стакић је дизајнер из Београда и креатор међународног логотипа за људска права "Free as a man" (Слободан као човек).

Иван Апостолски је аутор кратке изражајне форме под називом "Графоризми", који су објављивани у часописима "Амбијенти", "Кварт", "Данас" и "Mozzart sport". Запослен је у маркетиншкој агенцији Leo Burnett.

Аутор: Катарина Епштајн.

Радио Београд 1, 18.00

Једно од најопсежнијих дела у целокупној литератури за клавир и вероватно најбољи представник Листовог мајсторства када је реч о клавирској техници, једниствено остварење у историји клавира и музике уопште због револуционарне концепције и обликовања музичког материјала, слушаћете у интерпретацији Иве Погорелића.

Емисију је припремила Маја Чоловић Вaсић

Разговараћемо о процедури која очекује заинтересоване грађане. Има ли потребе за журбом, која документа треба прикупити и где се предају? Биће речи и о самом процесу реституције. Који начин за враћање имовине је најприхватљивији и за старе власнике и за државу?

Зашто Мрежа за реституцију инсистира на супстицији или замени имовине уколико није могуће вратити праву? Коначно - да ли ће бити довољно новца за оне који се определе за ту врсту надокнаде?

Уредник и водитељ: Ивана Прибићевић.

Радио Београд 1, 17.00

Новак Ђоковић добиће своју воштану фигуру у Музеју воштаних фигура у Јагодини. Фигура ће бити представљена данас у 16 часова, а тим поводом у Јагодини боравиће и сам Ђоковић.

Владе Дивац, председник ОК Србије организује пријем за спортисте који су обезбедили пласман на игре у Лондону.

Ватерполисти Партизана савладали су мађарски Вашаш са 9:5 и остали у игри за пласман међу осам најбољих тимова. Следећи меч "црно-бели" играју 25. фебруара у Мађарској са Сегедом, а тријумф од два гола разлике гарантовао би пролаз даље.

Спортски савез Србије представиће програм такмичења и спортска издања која планирају за ову годину.

Тренер КК Црвена звезда Светислав Пешић незадовољан је суђењем после пораза у Загребу од Цибоне. Технички тајмаут који је Пешић добио био је пресудан за пораз Звезде. Пешић је изнео низ критика на рачун Аба лига.

Радио Београд 1, 15.30

Разговори Владе и представника ММФ-а завршавају се данас. После ове техничке процене, споразум са ММФ-ом остаје замрзнут док се не створе могућности за ребаланс буџета, а то би, сазнајемо, могло да буде тек после избора.

У Новостима дана истражујемо колико радника у Србији одлази на посао а не прима плату? Да ли предузећа злоупотребљавају страх радника од губитка радног места и не исплаћују зараде иако су то дужне?

Пројекцијом драме о француској револуцији "Збогом краљице" Беное Жакоа са Дајаном Кругер у улози Марије Антоанете, у Берлину почиње 62. Међународни филмски фестивал.

Србија ће на Берлиналу учествовати са филмом "Парада" Срђана Драгојевића, а најављено је и учешће пет младих домаћих филмских уметника. Пажњу медија изазива редитељски првенац Анђелине Џоли "Земља крви и меда", љубавна прича смештена у време рата у Босни и Херцеговини.

Уредник и водитељ: Слободан Петровић.

Уредник вести: Вера Ракин.

Радио Београд 1, 15.00

Гост је редитељ Небојша Брадић, нови уметнички директор Kњажевско-српског театра у Крагујевцу.

У другом делу темата чућете како је протекла премијера представе Петера Вајса "Мара Сад" у новосадском позоришту Ујвидеки Синхаз у режији Андраша Урбана. Премијери је присуствовала наша новинарка Мира Кнежевић, која је разговарала са актерима представе.

Уредница и водитељка емисије је Гордана Ђурђевић

Временом, добили смо сатове на свакој руци, за сваки џеп па и зид ако хоћете... Сада, када смо окренути ка Гриничу, где год да се окренете видите неки сат. Где год да погледаш, видиш колико има сати. Али, џабе! И поред толиког броја мерача времена ми поима немамо колико је сати...

Поштовани слушаоци, у данашњем издању Каравана даћемо вам један проверени рецепт за мршављење! Послушајте га пажљиво! Померите главу у лево, а затим је померите у десно. И понављајте ову вежбу сваки пут када вам понуде нешто да поједете.

Писац текста: Зоран Николић Зозон.

Радио Београд 1, 14.00

"Пет Руса, шест Француза и господин Сати" - наслов је чланка објављеног 1920. године у часопису Комедија, којим је Анри Коле промовисао групу композитора чија су се дела тих година појављивала на истим музичким програмима и чији су се заједнички ставови (иако је реч о ауторима различитих уметничких поетика) огледали првенствено у отпору према засићеном немачком вагнеризму и француском импресионизму.

Међу њима су свакако најпознатији Пуленк, Мијо и Хонегер, док су мање познати Орик, Диреј и једина дама међу њима, Жермен Тајфер. Сви они писали су (између осталог) дела за клавир у четири руке, и то је део њихових опуса који ћемо данас представити у емисији Време музике.

Уредник и водитељ је Маја Чоловић Васић

На интернет, у лабораторију "Sajens Boba", води нас Јован Дамјановић, ученик математичке гимназије из Београда.

А на излет до Засавице повешће нас Слађан Папић, сарадник у специјалном резервату природе "Засавица".

Проверићемо ако се по хладноћи сналазе становници ове баре.

Аутор и водитељ: Марија Мишић.

Радио Београд 1, 13.05

Слика са насловне стране: Михаило Петровић Алас

У данашњој емисији говорићемо ипак о овој награди, али и о Другом програму Радио Београда, "који има задатак да популаризује културу, уметност и науку" и који постоји већ 54 године.
О Другом програму Радио Београда некада и о Радио Београду 2 данас, у Клубу 2 говори главни и одговорни уредник Ђорђе Малавразић.

Емисију уређује и води Невена Матовић

С. Максимовић: Скице за оркестар 9.52 (вокализе - Ирина Арсикин, сопран / СО РТБ Младен Јагушт)

Р. Максимовић: За мирисом расцветале трешње 11.53

(Ирина Арсикин, сопран И Светлана Ристић, флаута / Гаљина Квасневска, харфа / Силвестер Розман, удараљке / БГО Душан Сковран / диригент: Александар Павловић)

В. Миланковић: Концерт за клавир и оркестар 16.00 (Нада Кецман / СО РТБ / Младен Јагушт)

Проблем је и што великом броју људи у тим установама није место, али у њима бораве годинама јер немају где друго да буду збринути.

Да је ситуација драматична и понижавајућа и за пацијенте и за оне који их лече, недавно су упозорили министар здравља и председница парламента.

Као једно од решења држава види у пројекту по којем ће до краја године у свим домовима здравља бити отворени диспанзери за ментално здравље, који би требало да преузму комплетно ванболничко лечење пацијената и тако растерете болнице.

Гости: проф. др Милутин Ненадовић, директор Специјалне болнице "Др Лаза Лазаревић", др Периша Симоновић, државни секретар у Министарству здравља и Нада Шиљак, руководилац Центра за социјални рад општине Вождовац.

Аутор: Дијана Иванов Кадић.

Радио Београд 1, 11.00

Ако нам је увек боље оно што је било - онда се поставља питање - ко у Србији може бити реални оптимиста, а ко реални песимиста. Јако је тешко сада наћи разлог да човек буде оптимиста, неко би рекао готово и немогуће.

Један од оних који је успео да однегује идеју оптимизма годинама уназад је Бранислав Грубачки, творац Покрета "Нови оптимизам" који је и добитник награде града Зрењанина за 2011. годину за допринос културном животу тог града. Разговараћемо, између осталог, о његовом специфичном оптимизму који бисмо могли пренети и на нас лично.

Аутор: Дијана Иванов Кадић.

Радио Београд 1, 10.05

Од тада па до данашњих дана није престајао да редовно излази и обавештава Србе у Америци и Канади о значајним дешавањима у политици, култури, забави и спорту.
У данашњој емисији, о "Американском Србобрану" говориће књижевник Александар Саша Петров, уредник српских страна ових новина.

У другом делу емисије чућемо од проф. др Николе Моравчевића, писца књиге "Последњи деспот", шта доноси његов нови историјски роман, који је своју промоцију имао на прошлогодишњем Међународном сајму књига у Београду.
Овај роман издала је кућа "Архипелаг" из Београда, која је објавила и претходну књигу професора Моравчевића "Витез у доба зла".

Уредник и водитељ емисије је Вељко Жујовић

Дали смо вам и рецепт за милк шејк са укусом сланине!

Чули сте и како можете помоћи врапцима и осталим птичицама да прегурају овај ледени талас.

Буђење, радним данима од 06 - 09.

Радио Београд 1

02.05 Петер Беитс
Албум Шопен среће блуз

03.05 Херман Гец
Концерт за клавир и оркестар  број 1 у Ес дуру (19:25)
Концерт за клавир и оркестар број 2 опус 18 (37:06)
Изводи: Фолкер Банфилд, клавир и Симфонијски оркестар Севернонемачког радија из Хановера под управом Вернера Андреаса Алберта

04.00 Антонио Калдара
Сонате за виолончело и басо континуо из 1735. године
Соната број 8 у ес молу (8:00)
Соната број 11 у ге молу (9:20)
Соната број 16 у Ге дуру (6:30)
Соната број 4 у де молу (7:25)
Соната број 14 у а молу (9:08)
Соната број 15 у а молу (9:25)
Соната број 12 у де молу (9:01)
Изводе: Гаетано Назилио, виолончело, Лука Гуљелми, чембало и Сара Беничи, виолончело

У наступу са Флавиом Болтром, трубачем пријатног баршунастог тона, Мирабаси демонстрира како умеће клавирске праксе може добити нову перспективу, ослоњену на величанствену традицију импровизације генерал-баса.

Аутор емисије Милан Милојковић.

Наредне среде наставићемо емитовање снимака излагања са овог скупа.

Циклусом ОТИСАК ВРЕМЕНА представљамо Константиновићеве литерарно-филозофске рефлексије које је аутор, у раним годинама Трећег програма, сам читао сваког другог петка у емисији Радомир Константиновић прелистава часописе. Занимљиво је да су ови текстови, које први пут репризирамо, писани искључиво за наш програм и нису нигде штампани. Настали су непосредно пре култног есеја Философија паланке, објављеног у другом броју часописа Трећи програм за 1969.годину.

У другој емисији циклуса „Отисак времена”, у петак, 10. фебруара од 23:45 сати, можете пратити текст Нескривеност зла - Жан Жене, који је Константиновић на нашем програму прочитао 30. јуна 1967. године.

Уреднице циклуса: Радмила Глигић и Оливера Нушић.

После композиције Ограђивање Петера Адрианса, изведене на Тонцетерс фестивалу у Амстердаму, емитоваћемо снимак излагања Јасмине Ахметагић са скупа Српски језик, књижевност, уметност.

Овај италијански композитор и Моцартов савременик, остао је запамћен пре свега као аутор преко 60 опера, међу којима се издваја једна од најомиљенијих буфо опера свих времена - Тајни брак. Чимароза је написао преко 20 опера које су изведене у Риму и Напуљу, а потом и другим европским градовима, попуз Париза, Дрездена, Беча и Лондона. Својим делима, најпре је привукао пажњу Катарине Велике, на чијем је двору у Санкт Петербургу радио четири године, а потом је на позив цара Леополда II дошао у Беч, где је заузео место дворског Капелмајстора, наслеђујући на овој позицији Антонија Салијерија. Управо је у аустријској престоници Чимароза премијерно представио оперу Тајни брак, дело пуно духа и богате музичке инвенције, које ће његову славу пронети широм континента. Након смрти Леополда II, Чимароза се вратио у Напуљ, а у превирањима које је изазвао рат са Наполеоновим снагама, композитор је пао у немилост на напуљском двору, те је у покушају да поново стигне до Русије, преминуо у Венецији 1801. године.

Иако је Чимароза познат пре свега као оперски композитор, за собом је оставио и значајан број духовних дела, инструменталних композиција и музике за инструменте са диркама. Псалм Диксит Доминус, настао је 1797.године и представља једно од ретких духовних дела које је Чимароза написао у позним годинама. Више него друге духовне композиције настале током 18. века, ово остварење поседује изразите карактеристике Чимарозиног оперског стила. Псалмски стихови се смењују са солистичким нумерама и хорским наступима, док  Диксит Доминус почиње већим оркестарским уводом, налик увертири. 

Уредница емисије Ивана Неимаревић.

Чућете композицију Нек све буде авантура Лука Бедфорда, коју је 2006. године премијерно извела Лондонска симфонијета са сопраном Клер Бут и диригентом Оливером Насеном. Ово шестоставачно дело компоновано је на средњевековне текстове француских и италијанских песника, а након успешне премијере и одличних критика, које су довеле до номинације за најбољу композицију Краљевског друштва композитора 2007. године, дело је доживело бројна извођења.

Лук Бедфорд је први гостујући композитор у историји Вигмор дворане у Лондону, а поменуту композицију ћете слушати у извођењу сопрана Клер Бут и Бирмингемске групе за савремену музику под управом Илана Волкова. Снимак је забележен августа 2010. године, у оквиру фестивала Промс у Лондону.

Чућете и композицију Два органума Оливера Насена, у којој је аутор технику органума нотрдамске школе из 12. века употребио при писању кратког комада за музичку кутију у опсегу од две октаве. Ово остварење које је потом и оркестрирао, посвећено је Питеру Максвелу Дејвису поводом његовог шездесетог рођендана. Дело такође изводи Бирмингемска група за савремену музику под управом Илана Волкова.

Ауторка емисије Ђурђија Вучинић.

Бадура Шкода је један од најзначајнијих пијаниста нашег времена. Рођен је 1924. године у Бечу, где је и отпочео студије клавира 1945, да би две године касније, освојивши награду на Астријском државном музичком такмичењу добио и стипендију за школовање код чувеног Едвина Фишера. Период музичког усавршавања био је веома плодоносан по уметничко формирање младог пијанисте, те он убрзо скреће пажњу Вилхелма Фуртвенглера и Херберта Карајана који га позивају да наступи на неколико концерата током 1949. године. Ови ангажмани, учиниће Паула Бадуру Шкоду готово преко ноћи светски познатим пијанистом. Од тада па до данас, Бадура Шкода је сарађивао са бројним истакнутим оркестрима и диригентима различитих генерација попут Џорџа Села, Карла Бема, Лорина Мазела, Зубина Мехте, и других.

Током више од шест деценија каријере, Бадура Шкода је пасионирано посвећен проучавању и извођењу дела уског круга композитора бечког класицизма и раног романтизма, у првом реду Волфганга Амадеуса Моцарта, Лудвига ван Бетовена и Франца Шуберта, чије је поједине опусе снимио у целини. Посебно треба истаћи да је Бадура Шкода пионир у интерпретацијама клавирских дела ових композитора на аутентичним инструментима, сврставајући се у ред истакнутих представника овог новог покрета у музичком извођаштву последњих деценија. Његов шири концертни репертоар ипак обухвата знатно већи број аутора различитих епоха, чија је дела забележио на више од две стотине плоча и компакт дискова. Иако се његова дискографија углавном везује за мање познате издаваче, треба истаћи да је она остварила широк одјек и стекла велико признање стручне јавности и публике.

Хваљен по својој рафинираној пијанистичкој техници, Бадура Шкода у својим интерпретацијама сједињује настојање ка оживљавању аутентичног израза дела, са интелектуалистичким приступом интерпретатора свесног нужности ангажованог тумачења дела великог канона, махом немачке музике. Као упечатљива одлика његових интерпретација, уочљива је тежња ка јасном структурисању музичког тока, која остаје препознатљива и поред свеприсутног али суптилно израженог емоционалног афектирања, пре свега уочљивог у одсечном ритму и агогичким гибањима.

Као уметник велике енергије, Паул Бадура Шкода и данас, зашавши већ увелико у девету деценију живота, активно наступа на свим значајним концертним сценама широм света.

Аутор емисије Стефан Цветковић.

Гроф Фердинанд фон Валдштајн од 1788. године боравио је у Бону при двору бонског електора, где је упознао младог пијанисту и композитора Лудвига ван Бетовена и постао његов најватренији заштитник. Иако је Бетовен био у служби при електорском двору, имао је доста слободног времена за музичке активности ван двора, те је највише времена проводио у салонима виђених бонских аристократа. Након прве посете Бечу, 1787. године, смрти Моцарта 1791. године са којим је Бетовен желео да се усавршава, али и похвалног сусрета са Хајдном приликом његовог пропутовања кроз Бон јула 1792. године, Бетовен се, уз одобравање електора, запутио у Беч како би постао Хајднов ученик. Гроф Валдштајн је, по свему судећи, имао одлучујућу улогу у подршци Бетовену да крене у Беч, а Бетовен је исте године написао и осам варијација на тему грофа Валдштајна у Це дуру, за клавир четвороручно. Приликом одласка, Бетовену су пријатељи даривали споменар у коме је Валдштајн уписао следеће речи:

Драги Бетовене, идете у Беч како бисте испуњавању своје дуго потиснуте амбиције. Геније Моцарта је још увек у жалости ридајући над смрћу свог ученика. Она је нашла уточиште, али не посвећеност са неисцрпним Хајдном; кроз њега она жуди да се поново са другим сједини. Уз помоћ истрајног рада примићете Моцартов дух из Хајднових руку.

Читајући данас ове речи, можемо закључити да је Валдштајн један од родоначелника наратива о „бечким класицима", који је темељ Бетовенове репутације генија и који је уграђен у вредности систем традиције уметничке музике.

Међу најзначајнијим заштитиницима Лудвига ван Бетовена у последњим годинама 18. и првим годинама 19. века убраја се и кнез Лобковиц, који је у својој палати у Бечу одржавао врхунски оркестар и окупљао бројне музичаре и композиторе. Палата кнеза Лобковица је, између осталог, била место полуприватне премијере Симфоније Ериоке, а касније и Пете и Шесте симфоније. Међу бројим делима које је Бетовен посветио кнезу Лобковицу налази се и такозвани „Троструки концерт", односно Концерт за клавир, виолину и виолончело у Це дуру опус 56, који је објављен 1807. године, а премијерно изведен у палати Лобковица маја наредне године. Један од инспиратора Бетовеновог дела био је Антон Крафт и његова вештина владања виолончелом. Крафт, виолончелиста и композитор, који је претходно био део ансамбла Естерхазијевих и Хајднов ученик, почев од 1796. године био је у служби Лобковица, а наступио је и као солиста на праизведби Бетовеновог дела. У овом периоду и композиције самог Крафта показују значајан отклон од његовог ранијег хајдновског опуса и сродност са Бетовеновим изразом.

Аутор емисије Срђан Атанасовски.

Величанствено дело једног од највећих руских композитора XX века Шостаковича, настало у јеку Другог светског рата, 1941. године, у свом пуном обиму први пут ће бити изведено пред домаћом публиком поводом великог јубилеја РТС-а. Лењинградска симфонија, сложена у тумачењу, представља и дух времена у коме је пре 75 година почео да настаје Симфонијски оркестар РТС. Само пет година млађа, ова Симфонија је највеће је дело Шостаковича које и данас симболично представља исконску потребу човека за слободом, против тоталитаризма и употребе сваке силе, што у пренесеном смислу може да представља и моћ музике против опсаде духа чиме и данас Симфонија не губи на својој актуелности. 

Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије деценијама контунирано представља капитална дела светске музичке литературе, најзначајнија дела домаће уметничке баштине, као и дела српских композитора. Од самог почетка, давне 1937. године, када је под вођством шефа Музичког одељења Радио Београда Михаила Вукдраговића одржан на Коларцу први концерт, Симфонијски оркестар РТС-а бележио је бројне успехе на домаћој сцени, сарађивао је са највећим светским диригентима и солистима и остварио је бројне успешне концертне турнеје широм света. Публици у Центру „Сава" представиће се више од 115 чланова Симфонијског оркестра на челу са местром Бојаном Суђићем. 

Због лоших временских услова, број деце у београдском Свратишту и Дневном центру повећао се за 50 посто. Центар за интеграцију младих апеловао на грађане да донесу топлу гардеробу за децу која живе и раде на улици.

Емисију воде Хириша Бериша и Зорица Кубичек.

Радио Београд 1, 19.20

Необичност овог концертног снимка је што ће певачицу пратити свирач на старом фолклорном инструменту харди-гарди.


Уредница и водитељка је Горица Пилиповић

Слушаћете је у интерпретацији виолончелисте Јураја Александера и пијанисте Александера Катарина.

Аутор емисије је Ивана Комадина

На основу података Националног климатског центра Републичког хидрометеоролошког завода- било је и хладнијих зима! Апсолутни рекорд од -39,5 степени Целзијуса измерена на Пештерској висоравни, није оборен од 1985. године. Ни температуре у великом минусу, које ових дана бележе термометри у Београду, нису најниже. Најхладније у главном граду било је 1929. године када је измерено -25,5 степени Целзијуса. А најдуже повезаних дана у "минусу", чак 33, било је на преласку 1892. у 1893. годину!

Шта је узрок овако оштрих зима код нас и у свету ове године? Да ли су климатске промене нужно повезане са глобалним загревањем или са разменом енергије између наше планете и Сунца? Неки научници тврде да су климатке промене у току и да нас очекују све хладније зиме, док други сматрају да није реч о екстремним временским приликама и да је нормално да у ово доба године буде хладно и да пада снег.

Од чега зависи клима на Земљи? Зашто су мишљења о климатским променама међу научницима подељена ?

Гости емисије су: Данијела Божанић, шеф одсека за климатске промене у Министарству животне средине, Верица Гбурчик, магистар метеоролошких наука и Недељко Тодоровић, метеоролог из Републичког хидрометеоролошког завода Србије.

Уредник и водитељ: Оливера Симић Милошевић.

Радио Београд 1, 17.00

О кинеским вазама, Ивану Очаку и његовим јединственим тањирима, о томе шта се ауторима изложбе Префињени свет порцелана, одржаној у јануару у Белом двору, највише допало...

Шта их је изненадило и шта су открили током прављења изложбе, о неким специфичностима предмета од порцелана и уопште о значају ове изложбе и изложених предмета, говоре аутори - дворски кустоси Ана Радовановић и Биљана Црвенковић.

Емисију под насловом Пронађемо жиг на предмету... урадио Бојан Лазовић

 Фотографије је снимио Бојан Лазовић

Кошаркаши Црвене звезде од 20 сати у Загребу играју против Цедевите. Тренер црвено-белих Светислав Пешић рекао да је свестан квалитета противничког тима, али и да жели да се његова екипа загребачкој публици прикаже у што бољем издању. Кошаркаши Звезде поражени су на претходна два гостовања у Загребу.

Хокејаши Партизана играће у у полуфиналу Слохокеј лиге против словеначког Триглава. Утакмица се игра од 16.30 сати у хали Пионир.

Наши тенисери даће све од себе да савладају Шведску у првом колу Дејвис купа. Селектор Богдан Обрадовић позвао публику да подржи наш тим. Дејвис куп мечеви између Србије и Шведске играће се од 10. до 12. фебруара у нишкој хали Чаир.

Осврнућемо се и на репрезентацију Србије у футсалу која није успела да се пласира у полуфинале првенства Европе у Хрватској, пошто је у четвртфиналној утакмици у Сплиту изгубила од селекције Русије са 2:1.

Детаљније и о предстојећем ЕП у рвању које ће бити одржано у Београдској Арени од 6. до 11. марта.

Уредник и водитељ: Милан Биговић.

Радио Београд 1, 15.30

Због леда на Дунаву не ради бродска преводница на српској страни хидроелектране Ђердап 1. У доњем току, Дунав је целом ширином од српске до румунске границе залеђен.

Радна група Владе Србије предложила продужење распуста у школама до 20. фебруара, због штедње електричне енергије.

У Скупштини Србије почела прва ванредна седница парламента у овој години, на којој посланици расправљају о кадровским решењима у Високом савету судства и у јавном тужилаштву. Седница је почела без посланика СПО, који су најавили да неће учествовати у раду парламента док се државних функција не разреше министар Срђан Срећковић и државна секретарка Сања Чековић.

Сиријске снаге безбедности наставиле су бомбардовање стамбеног дела града Хомс у коме је погинуло најмање 67 особа. Напади на Хомс су настављени иако је Русија добила обећање од сиријског председника Башара ал Асада да ће зауставити крвопролиће у земљи. У ЕУ се припремају нове санкције против сиријског режима. Многе западне и арапске земље су повукле амбасадоре како би изоловале садашње власти у Дамаску.

Уредник и водитељ: Светлана Живковић.

Уредник вести: Небојша Николић.

Радио Београд 1, 15.00

У Студентском културном центру синоћ је представљено пет краткометражних филмова седморо младих аутора, учесника филмске радионице Центра за визуелну културу, Музеја саверемене уметности у Београду. Ова радионица је део већег истраживачког пројекта названог "Од дионизијског социјализма до предаторског капитализма", чији су актери Зоран Ерић и Стеван Вуковић, који су као ментора ангажовали режисера Желимира Жилника. О резултатима радионице сазнаћете од актера овог дешавања.

Гост је и Дејан Убовић, који ће најавити гостовање Културног центра "Град" у Стокхолму и Хелсинкију. Галерија овог центра позвана је да се представи на "Супермаркет сајму уметности", који се већ пет година организује у Стокхолму. Културни центар је изабрао уметнике чије ће радове представити на овом сајму. То су Наташа Кокић, Александра Стратимировић и Томазо Бонавентура.

Емисију уређује и води Снежана Стаменковић

А неке од вести дана кажу:

- Снег је ових дана пао и у Сахари. После Србије, то је друга пустиња која има проблем са снегом.

- Приликом обиласка једне крагујевачке фабрике, лидера УРС Млађана Динкића и потпредседницу Верицу Калановић напао је чопор паса луталица. Када су пси схватили на кога су се дрзнули, разбежали су се сваки у свој регион.

Писац текста: Александар Стојадиновић.

Радио Београд 1, 14.00

Овом изузетном уметнику, који је заувек променио однос и извођача и слушалаца према музици 17. и 18. века, посвећена је данашња емисија Време музике.

Уредник и водитељ је Бојана Жижић

Имамо и нове серијале: аутор прича о развоју ембриона је проф. др Небојша Радуновић, гинеколог, дописни члан САНУ, а др Слободан Џудовић, дечји хирург, ортопед говори о седењу, стајању, првим ципелама...

Пирате прати проф. др Бојана Шкорц.

Гошћа у студију биће Љубица Бељански Ристић.

Аутор: Весна Ћоровић Бутрић.

Радио Београд 1, 13.00

Гошће: Гордана Чомић, потпредседница Скупштине Србије и Драгана Петровић, чланица удружења Женска влада.

Ауторка Мирјана Никић.

Радио Београд 1, 11.00

Више од шест деценија он је путујућа ризница српске баштине, која негује врхунске вредности свега онога што је најбоље у влашкој и српској музици.

Уредница емисије: Драгана Маринковић

Водимо вас и у Берлин, уочи почетка 62. Међународног филмског фестивала. Биће речи о актуелној културној сцени и најзанимљивијим догађајима који чине атмосферу овог града.

Ауторка: Мирјана Никић.

Радио Београд 1, 10.00

Како помоћи слепим и слабовидим особама да се крећу по неочишћеним или слабо очишћеним тротоарима?

Упозоравали смо вас на леденице и питали се ко је задужен да носи стари снег.

Буђење, радним данима од 06 - 09.

Радио Београд 1

02.00 Феручо Бузони
Први квартет у Це-дуру, опус 19 (26.55)
Други квартет у де-молу, опус 26 (27.38)
Изводе чланови квартета Пелегрини

02.55 Луј Шпор
Квинтет у  Ес-дуру, опус 33, број 1 (30:37)
Квинтет у Ге-дуру, опус 33, број 2 (37.29)
Изводе чланови Данубиус квартета и виолиста Шандор Пап

04.00 Карол Шимановски
Ноктурно и Тарантела, опус 28 (11.45)
Три поеме, опус 30 (21.24)
Романса у Де-дуру, опус 23 (6.10)
Соната за виолину у де-молу, опус, 9 (19.05)
Три каприча у стилу Паганинија, опус40 (14.25)
Успаванка, опус 52 (3.56)
Изводе: Алина Ибрахимова, виолина и Седрик Тибергиен , клавир

Емисију уређује Ксенија Стевановић.

Позивамо вас да заједно путујемо ка Буђењу, осветлимо добро које нам је дато и пробудимо се у сопственом и општем миру и радости.
Нека то буде место безусловне Љубави.
Личне примере спознаје и сазнања можете поделити са нама. Свако искуство које вам је помогло да будете бољи- биће мелем за душу. А свима нам је потребан.
Широм затворите очи и слушајте нас...и пишите нам...
Захвални свима што смо заједно на истом путу.
Јелена Дејковић
Роберт Денић и
Душица Мијатовић.

Љубав је најузвишеније осећање које нас оплемењује и чини да будемо потпуно срећни и испуњени. Ноћас причамо приче које отварају срце и крепе душу. Од ове ноћи будимо једни другима само МЕЛЕМ ЗА ДУШУ и ништа више.

Широм затворених очију чекамо вас на седмом небу...

Ово остварење настало је у сарадњи са познатим руским импресаријем Сергејем Дјагиљевим 1909. године, у веома значајном историјском тренутку за развој овог жанра, када он поново постаје једна од централних музичко-сценских врста кроз коју ће се тих година преламати најсмелија композиторска настојања, како аутора Модерне тако и тек наступајуће Авангарде. О бурном историјату настанка балета сведоче оштра сучељавања различитих концепција костимографа Леона Бакста, кореографа Михаила Фокина и самог Равела, који умало нису довели до отказивања читавог пројекта. Балет је, међутим, ипак завршен и постављен на сцену театра Шатле 8. Јуна 1912. године у Паризу, али са релативно млаким одзивом публике због којег је доживео још свега два извођења, пре него што је скинут са репертоара. Историографија ипак бележи веома позитивне оцене Стравинског који га је назвао "једним од најлепших продуката француске музике", док је Барнет Џејмс забележио да је "један од најимпресивнијих елемената балета управо Равелова музика која осликава изузетну раскошност и сугестивност оркестарског звука".

Сам Равел је балет Дафнис и Клое назвао "кореографском симфонијом", док је касније наглашавао да је структура музике заправо "изграђена симфонијски, тачно примерено тоналном плану и на темељу малог броја тема чији развој осигурава целовитост дела". Музика је расписана за велики оркестар и два хора, један на сцени, а други иза ње. Са трајањем од готово једног сата, Дафнис и Клое представља најобимније Равелово дело које је аутор уједно сматрао и једним од својих најуспелијих. Подстакнут каснијим изузетно добрим пријемом појединих сегмената дела, Равел је саставио две свите које су се временом афирмисале као популарни концертантни комади.

Аутор емисије Стефан Цветковић.

Прва емисија о Тонцетерс фестивалу 2010 посвећена је делу Ограђивањa Петера Адрианс. Овај холандски аутор је рођен у Сијетлу 1966. године, студије компоновања је завршио на конзерваторијумима у Хагу и Ротердаму. Често описиван као „најособенији композитор који делује у Холандији у овом тренутку", Адрианс пише за најразличитије инструментаријуме и ансамбле. Његово композиторско писмо карактерише системски, истраживачки оријентисан, поглед на музику, где бављење звуком, структуром и „звучном математиком" чини основу његових дела. У последње време истражује потенцијале микротоналности, те саодношења акустичког и електронског - амплификованог и компјутеризованог звука.

По речима Боба Гилмора, коме је дело Ограђивања и посвећено: Ако је музика медијум уз помоћ којег истражујемо најдубља питања егизстенције, као што су то веровали средњовековни мислиоци, онда свака генерација мора да их поново постави у односу на захтеве свог доба. Адриансова музике је у потпуности апстрактна и окренута обнови средњовековне идеје да је музика примењени број: али питања која она поставља су пркосно савремена, то су питања о музичкој перцепцији, о природи звука и о протоку времена.

Емисију уређује Ксенија Стевановић.

За 42 године, колико је трајала каријера Јуџина Ормандија, вође Симфонијског оркестра из Филаделфије, овај ансамбл је постао један од водећих не само у САД већ и у целом свету. Традицију неговања племенитог симфонијског звука у Филаделфији започео је славни Леополд Стоковски, од кога је, 1936. године, палицу преузео млади мађарски емигрант Орманди који је до тада већ скренуо пажњу на себе наступима у Њујорку и Минеаполису. Од тог тренутка почиње да живи легенда о Филаделфијском звуку, тачније, специфичном извођачком стилу који су ова двојица диригената успела да установе водећи овај оркестар готово читав век. Наиме, реч је пре свега о техничкој припремљености ансамбла, која подразумева беспрекорну уиграност у оквиру инструменталних група, али и велику мобилност појединаца у различитим камерним оркестарским ситуацијама. С друге стране, Орманди је, као и Стоковски пре њега, са овим оркестром радио у малој дворани Музичке академије, где су услови за развијање балансираног и софистицираног звука великог ансамбла готово идеални.

Филаделфијски звук се поред уиграности и уравнотежености одликује и студијским потенцијалима, те су славу овог ансамбла, поред бројних турнеја, пронеле широм света многе плоче које је Орманди са својим оркестром забележио за Колумбију и RCA. Ретке негативне критике упућене овом оркестру односиле су се на претерану исполираност звука, која ствара утисак стерилности, док је Ормандију замеран мањак индивидуалности и заснивање интерпретације једино на основу партитуре. Међутим, и поред критика, снимци који су остали иза ових музичара, сведоче о једној значајној, дугој традицији, која чини саставни део историје музике 20. века.

Аутор емисије Милан Милојковић.