Gerilci koji sade cveće

U velikim gradovima sveta širi se nova vrsta urbane gerile, ali koja ne nosi puške i pištolje, nego sadi cveće.

Pokret koji se već proširio u Londonu, Parizu, Los Anđelesu nazvan je „gerilsko baštovanstvo", kao nova vrsta urbanih grafita i borbe za zaštitu životne sredine.

„Gerilski baštovani" su građanski aktivisti koji transformišu urbani pejzaž sadeći cveće na javnim, zapuštenim prostorima bez dozvole. Mogli bi ih zvati grafitima sa suncokretima i petunijama.

Verovatno je da su izabrali izraz gerila, jer se pojave i izgube u kratkom vremenskom roku.

„Odaberemo mesto i dođemo bez dozvole. Uradimo ono što treba da uradimo i - izgubimo se", kaže Tereza Blaner i njen partner Dog, koji su pokušali da sađenjem cveća upozore i spasu zaboravljeni deo svog vašingtonskog susedstva.

Oni imaju i svoje blogove na kojima pišu o svojim baštovanskim grafitima - često načinjenim krišom i pod okriljem noći. Često koriste Internet za oglašavanje o mestu naredne „akcije".

U gerilskom baštovanstvu važno je da se koriste biljke koje ne zahtevaju veliku negu i treba da se sadi tamo gde se ne održava zelenilo, gde i inače neće nastati nešto lepo.

„Gerilski baštovani" često biraju istaknute lokacije da bi uputili poruku o zaštiti sredine - kanalizacioni otvor ili napuštenu kutiju za novine. Međutim, Tereza kaže da njeni gerilci više vole da stvaraju stalne urbane bašte koje ljudi i opštinski radnici kasnije neće moći da unište.

Ovi placevi sada možda ne izgledaju naročito privlačno. Ali kada dođe proleće, umesto popucalog betona, tu će biti žbunje i cveće. Iako su verovatno prekršili gradske propise o privatnom posedu, oni ne očekuju da će imati probleme sa policijom.

„Mi smo im najmanja briga. Subotnje veče u gradu? Sigurna sam da se tu događa daleko više stvari od baštovana koji sade biljke u mraku", zaključila je Tereza.