Činečita, rimski hram snova i već deceniju turistička destinacija

Činečita, od osnivanja 1937. godine, za vreme fašizma moćno propagandno sredstvo, simbol je Rima sa kojim deli i dobro i zlo.

Filmski hram, danas, na više od 40 hektara, sa vernim kopijama antičkih rimskih trgova, samo podseća na prohujalo zlatno doba magične produkcije.

Dolaskom američkih reditelja 1958. godine, postaje „Holivud na Tibru“.

Kolosalnim ostvarenjem Ben Hur, nagrađenim sa jedanaest Oskara, počinje nepregledni niz remek-dela – Kleopatra sa Liz Tejlor i Ričardom Bartonom, Bertolučijev 20. vek, vesterni Serđa Leonea, Kopolin Kum, Gladijator Ridlija Skota. Ukupno više od 3.000 filmova, od kojih je 90 nominovano za Oskara, a 47 je dobilo najprestižniju pozlaćenu statuetu.

Poslednjih godina primat su preuzele serije poput Mladog pape.

„Zahvaljujući finansijskoj pomoći iz evropskih fondova, imamo izuzetnu priliku da u godinama koje slede rekonstruišemo, proširimo i modernizujemo studija, kako bismo bili konkurentniji, što će omogućiti da Činečita ponovo bude jedno od najprestižnijih mesta u svetskom filmskom sektoru, koje mu istorijski i pripada. Tim pre što je Činečita hram snova za Rim i celu Italiju“, kaže Marlon Pelegrini, upravnik Muzeja Činečita.

Činečita i Federiko Felini – strastvena stvaralačka ljubav do poslednjeg daha.

Felinijev barokno-groteskni poetično-voajerski univerzum pokretnih slika dominantno je nastao u kultnom Studiju 5.

U muzejskom prostoru zbog toga su scene iz filmova Dolče vita i Amarkord, dok posetioce simbolično dočekuje i ispraća misteriozna kreatura Venuzija, koja u filmu Kazanova izranja iz vode venecijanskog Grand kanala.

Italijanska fabrika snova danas uglavnom budi nostalgiju za prohujalim vremenima kada je bolji život bio izvesnost, a ne uglavnom filmski hepiend.