Muzeji 21. veka prihvataju rizike smeštajući se u neobične prostore

Od napuštene fabrike sira do bivše pariske berze, umetnost nalazi razne nove načine da se smesti u svakakve nove, obnovljene ili proširene domove. Tako ćemo ove godine doživeti otvaranje novih muzeja, kao što je ultra-savremeni „Iks“ muzej u Pekingu, restaruaciju starog prostora kakva je palata u Berlinu ili proširenje značajne institucije kakva je Muzej lepih umetnosti u Hjustonu.

I bečka Albertina modern će akvizicijama dve moderne kolekcije – Esl i Jablonka – u avgustu otvoriti vrata umetnosti nastaloj posle 1945. godine.

„Zaista se radujem što ću biti u prilici da poželim dobrodošlicu posetiocima širom sveta u novi muzej. Nadam se da ćete sa jednakim uživanjem posetiti savremene kolekcije u Albertini modern, kao što ste uživali u kolekcijama klasične umetnosti“, očekuje direktor Albreht Šreder.

Sa preko 20 hiljada objekata iz celog sveta, berlinski Humbolt forum zalaže se za kros-kulturnu razmenu i dijalog. I pre otvaranja izaziva kontroverze zbog prostora, bivše zgrade Parlamenta Istočne Nemačke. Forum će, kada bude završen, spojiti kolekcije iz berlinskog Muzeja azijske umetnosti i Etnografskog muzeja, izložbe iz Gradskog muzeja i projekte koje će nadgledati Humbolt univerzitet.

Kinder zgrada u Hjustonu biće četvrti po veličini muzej u SAD. Trapezoidna struktura arhitekte Stivena Hola biće i estetski savršena i energetski efikasna, usmerena na istoriju umetnosti Latinske Amerike.

Muzej azijske umetnosti u San Francisku, čija se kolekcija proteže na šest milenijuma, dobiće novi prostor čije će otvaranje za par meseci biti najveći umetnički dogadjaj u Americi ove godine.

Tokom leta, u Lambda zgradi u Oslu, na 13 spratova biće završeno svetilište norveškom umetniku Edvardu Munku.

Muzeji 21. veka očito će morati da se bore da naprave balans između starog i novog, da preuzmu rizike nasuprot sigurnim hitovima, da se odupru nagonu da izlažu lokalno i okrenu se širim prostorima u sve globalizovanijem svetu.