Dokument sa potpisom Napoleona u „Adligatu“

„Reč je o poklonu jedne grofice, koja nije želela da se njeno ime objavi. Međutim, troškovi u vezi sa porezima, transportom, osiguranjem, proverom autentičnosti bili su toliki da smo morali da angažujemo donatore u Beogradu da pomognu u njihovom pokrivanju“, kaže Viktor Lazić, predsednik Udruženja „Adligat“ i dodaje da nijedan veliki muzej na svetu nije veliki ako baštini samo lokalne artefakte, ma koliko oni značajni bili za svet.

„Luvr i Britanski muzej podjednako su značajni zbog svojih egipatskih i drugih svetskih zbirki, kao i zbog zbirki Francuske i Britanije. U tom pravcu i mi razvijamo 'Adligat', sa željom da se stvori svetsko čvorište kulture, umetnosti i nauke. Nabavka dokumenta ovakvog značaja je samo jedan, ali važan korak u tom pravcu“, izjavio je Lazić.

U „Adligat“ je stigao neuobičajeno veliki dokument za vreme ratova i kriza kada je nastao, što mu daje poseban značaj i vrednost.

Potpisan je u slavnoj Palati Fonteblo u Parizu, 27. septembra 1807. godine. Jedan od najslavnijih vojskovođa istorije, dokument kojim se daje milost dezerteru Aleksandru Bernaru Radelskom osuđenom na „16 godina nošenja kugle sa okovima i 1.500 franaka kazne“, potpisao je samo sa „Napoleon“, uz obrazloženje: „Dajemo prednost milosrđu nad strogosti zakona“.

Pa ipak, osuđenik je dobio samo obično, a ne i potpuno pomilovanje. Dokument sadrži još tri potpisa.

O potamnjenju slave 

Najznačajniji je svakako potpis arhikancelara imperije Žana Žaka Reži de Kambaseresa (1753-1824), vojvode Vojvodstva Parme, predsednika komisije i jednog od autora slavnog Napoleonovog zakonika za koji je sam Napoleon govorio: „Slavu mojih 40 pobeda potamniće jedan Vaterlo, ali slavu moga zakonika ništa neće potamneti“.

To je svakako jedan od najznačajnijih pravnih akata u istoriji sveta čiji je uticaj na sveukupno pravo i na pravo mnogih pojedinačnih zemalja, ogroman.

Dokument je potpisao i tadašnji francuski ministar pravde, senator i vojvoda Klod Ambroaz Renjije (1746-1814) i državni sekretar, vojvoda i jedan od najbližih Napoleonovih saradnika Ig Bernar Mare (1763-1839).

„Posredna veza ovog dokumenta sa Napoleonovim zakonikom svakako će biti razlog zašto verujemo da će stotine pravnika i naročito studenata prava želeti da poseti „Adligat“. U našoj redovnoj turi već je planirano da se istakne i veza Napoleona sa Srbijom, koja je višestruka i kompleksna.

Napoloenova osvajanja i diplomatske akcije uveliko su se odražavale na Prvi srpski ustanak. Poznata je tvrdnja da se divio Karađorđu, kojeg je smatrao najboljim vojskovođom na svetu, a srpske vojskovođe su mu, na neki način, okončale karijeru – od 37 ruskih generala koji su učestvovali u Borodinskoj bici čak 10 su bili Srbi ili srpskog porekla“, kazao je Lazić.